Риjека Црноjевића
У штампариjи Црноjевића jе 1494, само 38 година пошто jе Гутемберг пронашао ово чудо цивилизациjе, штампан Октоих, прва ћирилична књига на словенском jугу.
Године 1485. сjедиште Зетске митрополиjе jе измjештено из манастира Свети Никола са Риjечког града, односно са Обода изнад Риjеке Црноjевића, у нови Цетињски манастир. Тако се, од 1485. године сjедиште Зетске, а од 1500. Црногорске митрополиjе траjно и непрекидно налази у Цетињском манастиру, истиче историчар Предраг Вукић.
– Занимљиво jе да jе Иван Црноjевић оснивачком повељом Цетињском манастиру намиjенио и одређене посjеде: око двиjе трећине Цетињског поља, солане у Грбљу, млинове на Риjеци Црноjевића, као и нека имања у Добрском Селу и Цеклину. Уз то, Цетињски манастир jе добио и Ловћен, односно катуне и пашњаке на овоj планини.
Иван Црноjевић jе умро 3. jула 1490. године и сахрањен jе у првобитном Цетињском манастиру на Ћипуру (назив jе грчког пориjекла, а има значење: врт, башта, па се зато jедна ливада, некадашња њива испред Цетињског манастира и данас зове Владичина башта). По неким подацима, и сам Иван Црноjевић се пред смрт замонашио и упокоjио се као монах Јов, мада то ниjе сасвим сигурно и доказано – каже Вукић.
Ивана Црноjевића jе на престолу наслиjедио наjстариjи син Ђурађ, коjи jе управљао Горњом Зетом шест година, до 1496. Прочуо се и наjзаслужниjи jе по томе што jе 1493. године из Венециjе добавио штампариjу, у коjоj ће годину дана касниjе, односно само 38 година пошто jе Гутемберг пронашао ово чудо цивилизациjе, бити штампан Октоих, прва ћирилична књига на словенском jугу.
Прво jе смjестио на Обод, односно на Риjечки град, а касниjе ће jе премjестити на Цетиње. Око тога, иначе, траjу недоумице: jедни сматраjу да jе штампариjа премjештена на Цетиње 1494, али има и оних коjи доказуjу да jе она од првог дана радила на Цетињу, упркос чињеници да су се на Риjеци Црноjевића, у зидини на падини поред манастира Светог Николе на Ободу, све до Другог свjетског рата могла наћи оловна слова ове штампариjе, коjа су поjедини мjештани чували као велику реликвиjу. Било како било, тек у тоj штампариjи коjом jе руководио jеромонах Макариjе – имао jе и седам помоћника – штампано jе пет богослужбених књига: Октоих првогласник, Октоих петогласник, Молитвеник или Требник, Псалтир и Четвороjеванђеље (само jе на Псалтиру наглашено да jе штампан на Цетињу 1495. године, а на другим књигама нема тог податка).
– Године 1496. турски султан jе поставио ултиматум кнезу Ђурађу да му се преда и покори или да у року од три дана напусти земљу – прича даље историчар Вукић. – Он jе изабрао ово друго, избjегао jе и отишао у Венециjу. Покушавао jе тамо безуспjешно да наговори Венециjанце да поведу свети рат противу Турака; у Милану се, колико се зна, срео и са тадашњим француским краљем Карлом Осмим, покушао jе и њега наговорити да западноевропске силе поведу рат против турских осваjача коjи су запосjели Балкан, контактирао jе и напуљског краља са истим циљем, али jе све било узалудно – западним суверенима се ниjе ратовало и ишло у потпуно неизвjесне сукобе са моћним Отоманским царством.
Очигледно разочаран таквим односом западноевропских крунисаних глава, Ђурађ се спаковао и отишао право на ноге турском султану. Он га jе лиjепо дочекао, дао му и jедан посjед, тимар, негдjе у Анадолиjи, односно у азиjском диjелу Турске, гдjе се он посљедњи пут спомиње 1503. године – не зна се ни кад jе умро ни гдjе jе сахрањен…
Макариjе
Што се тиче штампара, jеромонаха Макариjа, он jе, како каже Предраг Вукић, поуздано се зна, напустио Цетиње 1496. године и станио се у кнежевини Влашкоj у западном диjелу данашње Румуниjе. Ту jе у манастиру Деало близу Трговишта, тадашње влашке престонице, формирао нову штампариjу. Била jе то прва румунска штампариjа коjа jе на ћириличном писму штампала прве богослужбене књиге, опет Октоих и jош неке. Радила jе пет година, од 1507–1512. Макариjе одатле одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар, и он ће временом постати и игуман тог манастира. Последњи пут он се, као игуман Хиландара, спомиње 1526. године.
Сjутра: ПОВЕО ВОЈСКУ НА БРАТА
Извор: Дан
Везане виjести:
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII