Поштовани аутори и глумци, уважене званице, драги гости,
Желим да вас поздравим у име Културног центра Новог Сада.
Као што само име каже, област коjом се наша установа бави jе култура.
А реч ”култура”, као и ”култ”, упућуjе на идеjу неговања онога што заjедница сматра битним или поштовања достоjним.
Савремена цивилизациjа, као наша наjшира заjедница, изнад свега поштуjе људски живот.
Зато jе наш свет из корена уздрмала вест о постоjању логора смрти у Другом светском рату.
Ако jе за утеху, логори нису били кривица читавог човечанства.
Напротив. Свим логорима у Европи jе управљао само jедан убилачки, чудовишни политички проjекат: немачки нацизам.
Једини изузетак jе био други, jеднако чудовишни проjекат: хрватско усташтво.
Логор Саjмиште, коjи jе тема филма коjи ћемо сада одгледати, jе обjединио ова два режима, jер се налазио под нацистичком управом, а на териториjи Независне Државе Хрватске.
Треба напоменути да усташе не само да су биле jедине коjе су поред нациста имале логоре смрти у Европи, не само да су у томе биле самосвоjне, већ су и предњачиле.
Холокауст jе започет првим систематским убиствима Срба и Јевреjа у априлу 1941. у систему логора Госпић – Јадовно – Паг.
И након тога jе наш регион био на наjжешћем удару нациста, усташа и хортиjеваца. Од прве judenfrei нацистичке териториjе у Европи, овде у Банату, преко оснивања логора Јасеновац и Саjмиште, одлуке о стрељању сто за jедног и Крагуjевца, до новосадске и шаjкашке Рациjе у jануару 1942.
У Рациjи су се прве нашле на удару наjугледниjе српске и jевреjске породице ту иза угла у Милетићевоj, и на Трифковићевом тргу, коjи се налази тачно иза платна, стотинак метара одавде.
Култура ниjе само неговање уметности и добрих манира. Култура jе и сећање на ове невино страдале жртве, и Културни центар то сматра своjом одговорношћу.
Ми данас имамо част да будемо домаћини воjвођанске премиjере филма ”Кад сване дан” посвећеног логору Саjмиште. За две недеље, 10. jануара, отварамо изложбу посвећену систему логора Јадовно, а 23. jануара обележавамо годишњицу Рациjе.
Наравно, наше активности не могу мртве да врате у живот, нити да ублаже њихова страдања.
Али нешто веома важно можемо да урадимо, и то бих нарочито нагласио.
Јер, и данас, као што су их некада усташе бацале у велебитске jаме, неки жртве бацаjу у jаме заборава.
Као што су их некад мрцварили и касапили, тако поjедини данас изокрећу и замењуjу жртве и злочинце.
Чуваjући истину и успомену на невино страдале, ми спречавамо да их изнова убиjаjу.
Замолио бих вас да уместо конвенционалног аплауза одамо пошту свим жртвама минутом ћутања.
Хвала.
У Новом Саду, 25.12.2012.
в. д. директора Културног центра Новог Сада, Нови Сад
др Андреj Фаjгељ
Извор: КЦНС
Везане виjести:
ИЗВИЊЕЊЕ ТВЕ ЗБОГ ПРИЛОГА О ЈАСЕНОВЦУ
Антисрбизам: Некада мрзели Јевреjе, сада Србе