Спомен комплекс у Горњим Мартинићима
Махмут-паша jе 1796. године предузео поход на Бjелопавлиће и Пипере, али се овог пута преварио потциjенивши слогу коjу jе у Црноj Гори у међувремену постигао Свети Петар Цетињски.
Махмут-паша Бушатлиjа jе, што jе мање познато, био одметник од централне турске власти – вели даље историчар Предраг Вукић. – Тачниjе, он би повремено, кад би проциjенио да мора и да од тога има користи, лицемjерно признавао султана, а онда би се поново одметао и радио по своме…
Познато jе да jе цариградска Порта три пута слала казнене експедициjе на Скадар и непослушног Бушатлиjу, али jе Махмут-паша сваки пут у тим сукобима излазио као побjедник и експедициjе би се грдне и поражене враћале у Цариград. Централна турска влада, дакле, ниjе у то вриjеме имала снаге да дође главе осионом скадарском паши.
– Било jе то вриjеме када се турско царство опасно љуљало и налазило у фази неминовног растакања његове моћи. Многи обласни беглер-бегови, паше и везири, административни управитељи и намjесници, такође су отказивали послушност и на своjоj териториjи се понашали као држава у држави. Централна власт jе губила утицаj и ниjе могла више да сузбиjе сепаратизам локалних моћника и одметника какав jе био скадарски Махмут-паша Бушатлиjа…
И његов напад на Улцињ, односно његов немилосрдни обрачун са улцињским пиратима – сматра Вукић – потврђуjе да се радило о jедном одлучном, али веома бескрупулозном човjеку, коjи jе у историjи упамћен као човjек и воjсковођа коjи ниjе имао милости ни према коме. То његово немилосрђе посебно ће осjетити и упамтити Црна Гора, постоjбина његовог прапретка…
Махмут-паша jе и у jулу 1796. године предузео поход на Бjелопавлиће и Пипере, али се овог пута преварио и прерачунао. Владика Петар Први jе у међувремену, углавном своjим великим личним утицаjем и своjим чувеним посланицама (Иво Андрић вели да „од апостола Павла до данас у епистоларноj књижевности нема ништа равно посланицама Петра Првог), успио да организуjе и уjедини разjедињена и завађена црногорска племена. Ниjе га заварала ни тврдња Махмут-паше у одговору на његово писмо да нема намjеру да удара на Црну Гору већ само жели да казни и уразуми Бjелопавлиће и Пипере коjи су осилили и затворили путеве и прилазе градовима турским, већ jе окупио сва племена и припремио скадарском силнику „дочек“ какав jе заслужио.
У одлучуjућем судару коjи се десио на Височици код Мартинића 11. jула 1796. године, Турци су доживjели тежак пораз (по наjскромниjим подацима, турскоj сили на Мартинићима, коjа jе броjала између 17 и 18 хиљада воjника, супротставило се око 3.400 Црногораца; турски губици су, по истим изворима били 2.596 мртвих и рањених – а сам Петар Први тврди да су османске снаге имале 473 погинула, док jе, наводно, на другоj страни погинуло, рањено и заробљено свега 67 Црногораца).
У боjу на Мартинићима тешко jе рањен у груди и сам Махмут-паша. Њему се примакао Радован Стаков Дурковић – Љумовић из пиперског села Горњи Црнци, и гађао га из кубуре, али рана ниjе била смртоносна. Рана jе тог дана два пута допадао и сам Петар Први коjи jе заjедно са своjим воjницима jуришао на Турке.
Занимљиво jе да улцињску пиратериjу дуго нико ниjе могао да сузбиjе и обузда. Улцињски гусари су дуго били сила за себе и ниjесу никога зарезивали. Они су, рецимо, често на своjу руку, мимо сагласности Цариграда, нападали и пљачкали млетачке бродове на Јадрану као и бродове осталих хришћанских држава, а нериjетко чак и турске. Оно што другима ниjе полазило за руком пошло jе Махмут – паши коjи jе 1787. године заузео Улцињ и уништио улцињску пиратску флоту…
Пише: Будо Симоновић
Сjутра: НИЈЕ ЧЕКАО НИ ДА МУ РАНА ЗАЦИЈЕЛИ
Извор: Дан
Везане виjести:
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII