Ћирилица – чир на дванаестопалачном цреву хрватских шовиниста

Соломонска одлука уставног суда, како смо и очекивали, уопште ниjе
умирила узбуркане страсти хрватских „домољуба“ око провођења Уставног
закона о правима националних мањина везаног за службену употребу српског
jезика и писма у Вуковару. Град коjи су острашћени противници ћирилице
претворили у свету краву и место такозваног посебног пиjетета као да jе
осуђен на вечити рат. Свака прилика користи се као позорница за
представу о угрожености хрватског народа у сопственоj држави.

Они коjи лица искривљених од грча и рушилачког заноса зидарским
чекићима кидишу на двоjезичне табле на државним институциjама као да не
маре због тога што, све са ћирилицом, скрнаве и грб државе коjе су им
вазда пуна уста. Не боли их што ће ево и радници сисачке рафинериjе
отићи под лед него им jе проблем да ли ће Срби имати право на своjе
писмо. Као да ће, не буде ли ћирилице, економски реjтинг Хрватске из
ранга смећа узлетети у неслућене висине, као да ће спољни дуг коjи jе
одавно прешишао педесет милиjарди евра напрасно пасти, као да ће људи
коjи доручкуjу, ручаjу и вечераjу по контеjнерима одjедном седети за
богатим трпезама, а Хрватска се претворити у привредни Елдорадо без
незапослених. Све то само ако не буде ћирилице.
– „Ми се нисмо борили за овакву Хрватску“ упорно понављаjу, кезећи се у
камере телевизиjских редакциjа, али не кажу за какву су се то државу
заиста борили. Да ли jе то демократска Хрватска? Да ли jе то правно
уређена и на законима утемељена Хрватска? Да ли jе то Хрватска у коjоj
су сви њени грађани равноправни и jеднаки пред законом без обзира на
боjу коже, веру и нациjу, како пише и у њеном уставу? Одговор jе сасвим
jедноставан. Ниjе.

Они желе неку другу Хрватску, али не желе да кажу какву Хрватску заиста
хоће па испада да знаjу jедино шта неће, а у Хрватскоj каквом jе они
замишљаjу они заправо неће Србе. Ћирилица jе у реализациjи тог циља
добродошла као средство да се таj циљ jедном и оствари. Промовисана jе у
симбол зла, односно у зло само, jош само да Срби схвате како им она не
треба и да jе се сами одрекну и тиме се одрекну и себе. Ако то не могу, а
не могу, онда на те табле треба jуришати све док не оду.

Уставни суд донео jе одлуку да референдум о питању права националних
мањина не може да се одржи, али тешко jе поверовати да jе то урадио због
Срба. Референдума ниjе било због других, много утицаjниjих мањина као
што су италиjанска или мађарска. Њихове матичне државе не би скрштених
руку све то посматрале и врло jе извесно да би Хрватска од европских
господара добро добила по прстима када би се усудила да њима ради то што
ради Србима. Када су Срби у питању, jасно се ишчитава из пресуде,
договорите се и радите како вам се ћефне и даjте им колико хоћете или им
уопште не даjте, кога jе брига.

У општоj хистериjи против jедног народа и његовог писма средства се не
бираjу, напада се са свих фронтова, пуца из свих оружjа, политичких,
институционалних, ванинституционалних, црквених, владиних, невладиних,
формалних и неформалних. Отров се просипа са разних места, политичких
трибина, културних манифестациjа, спортских терена, црквених олтара, из
Сабора, са телевизиjе и радиjа, а нема догађаjа и прилике да се не
помене како су за ово или оно криви Срби.

Осниваjу се судови, тзв. етички, коjи пресуђуjу ко су издаjници
хрватског народа и његових интереса. У првоj тури осуђени су и актуелни и
бивши председник држве Иво Јосиповић и Стjепан Месић, затим министарка
Весна Пусић и међу њима и jедан Србин, Милорад Пуповац. Следе, кажу,
нове пресуде, а шта следи након тог етичког суда ниjе тешко
претпоставити.

Хрватска jе на корак од огољеног фашизма, али сви као да на то
затвараjу очи. Претпоставка или, боље речено, утеха како постоjи тиха
већина коjа jе против тога одавно jе неоправдана. Демантуjе jе свака
анкета, демантуjе jе броj потписа сакупљених против ћирилице, демантуjе
jе страх владаjуће гарнитуре да спроведе закон до краjа и без остатка.
Она гласна мањина коjа има храбрости да jавно проговори о фашизациjи и
талибанизациjи хрватског друштва одавно jе проглашена издаjницима иако
jош нису дошли и на званичну листу карикатурног етичког суда коjи jе
управо у Вуковару донео своjе прве пресуде. Покушаваjући да утераjу
страх другима у ствари утеруjу страх од тих других сопственом народу,
хране га мржњом и труjу лажима да би њиме могли да манипулишу по
сопственоj жељи.
Шта да радимо?

Ништа. Што и до сада. Шта се ту може? Наша jе судбина у рукама
већинског народа. Можемо само да стоjимо, гледамо и надамо се да ће таj
чир на дванаестерцу у тим надуваним шовинистичким мешинама jедном и
пући. Зло се увек само поjеде, бар тако кажу.
У међувремену, говоримо СРПСКИ и пишимо ЋИРИЛИЦОМ, а коме смета не мора ни да слуша, а богами ни да чита.
Пише: Славко Бубало

Извор: Злочини над Србима

Везане виjести:

Ћирилица у нестаjању

ИГРА

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Ћирилица

Не даjу ђацима да уче ћирилицу!

Ћирилицом ниjе написано ниjедно велико зло