Четници немају права као партизани

Београд — Ниjедан четник у Србиjи ни осам година пошто су у формалном смислу изjедначени са партизанима jош ниjе добио пензиjу или државну помоћ.

Од када jе Србиjа свечано усвоjила закон коjим се ови ривали из Другог светског рата стављаjу у исту раван, Министарству рада и социjалне политике обратило се чак 3.000 четника са захтевом да им се призна борачки статус. Сви они су, међутим, jош „на чекању“.

Скупштина Србиjе jе, обjашњаваjу у Министарству, jош 21. децембра 2004. усвоjила Измене закона о правима бораца, воjних инвалида и чланова њихових породица, а 17. jуна 2005. Влада jе донела и Уредбу о начину остваривања њихових права.

„У почетку су прописи били ригорозниjи и воjни ангажман се доказивао само писаним траговима, а то jе мало коме могло да пође за руком. Зато jе уредбом омогућено да се статус борца призна и на основу туђих изjава, али само ако их даjе „квалификовани сведок“, односно онаj борац коjи jе успео да писано докаже своjе воjно учешће. Ова флексибилниjа могућност могла jе да се искористи до 31. jула 2007. године и управо jе у том периоду предато и наjвише захтева“, обjашњава Љубиша Величковић, начелник Сектора за борачка питања при овом министарству.

У Министарству рада и социjалне политике кажу да jе од 3.000 захтева одбиjеницу добило њих око 700.

„То су они борци коjи нису имали никаквог основа да им се призна статус jер своj воjни стаж нису успели ничим да докажу „, каже Величковић.

А онима коjима jе то пошло за руком, преостаjе само да чекаjу. Ипак, испоставило се да ни то ниjе било довољно. Да би четници могли уопште да затраже пензиjу или неко друго право мораjу да имаjу и благослов Владине комисиjе, коjа до дан данас ниjе формирана.

„Одлука о њеном оснивању донета jе jош 2005, али до данас ниjе заживела. Комисиjу би требало да чине четири члана коjе делегира Народна скупштина и три коjа именуjе СУБНОР и они би о сваком предмету аргументовано расправљали. А, пошто СУБНОР боjкотуjе ову одлуку, самим тим што четнике идентификуjе са фашистичким покретом, комисиjа не може да започне рад. Самим тим ниjедан предмет не може да буде закључен“, наставља Величковић.

Зато jе Министарство рада већ више пута преправљало важеће прописе, а нове верзиjе, у коjима се тражи да мишљење ове комисиjе не буде обавезуjуће – нису усвоjене. У Скупштини, због идеолошких разлика међу посланицима, ови прописи нису ни стизали на дневни ред.

„Поново смо дорадили закон и проследићемо га и новоj влади“, наjављуjе Величковић.

Зато ни на адресу Фонда ПИО jош ниjе стигао ниjедан захтев четничких бораца. С друге стране, партизанске пензиjе се редовно исплаћуjу. Априлске чекове jе примило 64.396 бивших партизана, а наjвеће износе имали су носиоци “Споменице 1941” па jе њих 1.283 у просеку добило 47.295 динара месечно.

„Наjброjниjи на списку Фонда су учесници НОР после 1943. Њих jе 49.791 и у просеку подижу по 22.091 динар. Лане у ово време jе било 72.767 бивших бораца, односно 8.371 више него данас“, каже Јелица Тимотиjевић из Фонда ПИО и додаjе да се броj оваквих корисника сваке године смањуjе.

Извор: B92