Антисрпски фашизам

Ако у Европи постоjи фашизам, то jе антисрпски
фашизам. У 21. веку, Срби су jедини Европљани коjи живе под реалном претњом етнички
мотивисаних убистава и чиjа култура и идентитет су предмет сталне дефамациjе. Само
у последњих годину дана, повратници на Косово и у Хрватску били су пребиjани и убиjани,
на децу бацане бомбе, а снаге реда су боjевом мунициjом пуцале на ненаоружане демонстранте.
Његош, застава, химна, храм Христа Спаса, фреска Бели анђео, реч „Метохиjа“ и ћирилична
слова – чим jе нешто српско, било jе извиждано, забрањено и запаљено.

Идући даље у прошлост, преко погрома 2004. и ’99, етничког чишћења ’95. и великог
повратка ’91, увиђамо да се ради о изворном облику фашизма на овим просторима.
У периоду ’41-’45, оно што су нацизам и Аушвиц били за свет, за наш део Европе
били су усташтво и Јасеновац. Оба покрета називамо фашистима, не толико по
њиховом италиjанском савезнику колико по мржњи и насиљу против умишљених
неприjатеља, у ствари недужих жртава. Зато jе сасвим разумљиво што су
антифашисти и борци за људска права широм Европе толико посвећени одбрани Срба,
њихове културе и права… Стани мало… али уопште ниjе тако!

Напротив, антисрпски фашизам се традиционално игнорише jош од завршетка ИИ светског рата.
Након 70 година, у прилици смо да упоредимо две стратегиjе: ћутање о
антисрбизму и говорење о антисемитизму. Ћутање jе за резултат имало заборав
жртава и некажњивост злочинаца, а говорење свест да се злочини не смеjу
поновити и успешан рад на остварењу тог циља. Понекад помислим, да коjим
случаjем локални фашисти поред заборавних Срба и Рома нису убиjали и памтише
Јевреjе, данас нико не би ни знао за Јасеновац. Ћутање jе, уместо да избрише
усташке злочине, довело до ратова деведесетих у коjима су их све стране
опонашале. Довело jе, у случаjу Срба, до мешања починилаца и жртава Холокауста.

Али до наjвеће патологиjе ћутање jе довело – ниjе тешко претпоставити – код самих
жртава. Потиснути антисрпски фашизам jе у српском друштву осветнички избио на
наjнеочекиваниjим местима. У првоj Србиjи поjавили су се они коjи су на ужас
предака и срамоту потомака поновили део гнусних злочина у име српства. Друга
Србиjа jе изнедрила чудовишни споj антисрпског фашизма и српског антифашизма.

Као што су усташе биле у стању да жигошу сваког Србина као неприjатеља државе, ови
„антифашисти“ су у стању да залепе етикету неприjатеља цивилизациjе – фашисте –
сваком ко негуjе српску културу. Актуелни напади на ћирилицу уjединили су
српску левицу и хрватску екстремну десницу. Почело jе нападима на Културни
центар Новог Сада, чиjи нови ћирилички знак jе представљен као кукасти крст.
Наставило се тако што су се напади у Вуковару и Новом Саду подударали, често у
дан. Када су поштоваоци Павелића и Готовине заказали велики протест против
ћирилице непосредно пред обележавање Новосадске рациjе, позвао сам српске
странке, декларативно антифашистичке, да се суздрже од напада. Ниjе помогло, а
ЛСВ jе на свом скупу, док су владика и рабин држали помен жртвама, као по
команди поновила дефамациjу из Вуковара и повезала ћирилицу са силовањем.

Да ли jе антисрпски фашизам мање опасан кад долази од Срба? Многи усташки кољачи
су пореклом били Срби. Да ли jе мање опасан кад долази од антифашиста?
Стаљинове чистке су спровођене у име антифашизма. „Антифашисти“ о коjима говорим,
баш као и фашисти, већ jавно заступаjу насиље. Тако су у новосадском Скеjт
парку, jедном од ретких места где се деци и младима промовише здрав живот,
нацртали велики графит на коjем jедан човек пребиjа другог палицом.

Ако слушамо учитељицу живота, наша лекциjа jе болно jасна. Ћутање ниjе лек на рану,
већ уље на ватру. Оно нас jе довело у тако дубоку кризу вредности да ни
наjосновниjе, попут људског живота, не важе jеднако за све, да се и наjjасниjе
границе бришу, попут оне између фашизма и антифашизма. Пошто ниjе осуђен ни
кажњен, већ успешан у остваривању своjих циљева, антисрпски фашизам jе постао
прихватљив. И то не само међу потомцима злочинаца, већ и у светскоj jавности, и
што jе наjстрашниjе, међу потомцима жртава. Ревизионисти пишу нову историjу и
ствараjу нову културу, у коjоj jе „за дом спремни“ прихватљив поздрав, а српска
три прста су геноцидна. У коjоj су концерти извођача песме „Јасеновац и
Градишка стара“ родољубиви, а „Марш на Дрину“ jе фашистички. Наjновиjи тренд на
савременоj друштвеноj мрежи Твитер, „Мрзим Србиjу и њен народ“, обећава да нас
након насилне прошлости чека забрињаваjућа будућност.

Можда се питамо зашто свет ћути? Очи света су упрте у нас. Многи савезници су спремни
да нас подрже, али нико ниjе спреман да биjе наше битке уместо нас. Ми морамо
први осудити антисрпски фашизам, не обазирући се на лажне заставе, лоше навике
и друге изговоре. Ако нисмо у стању да осудимо наjгрубљи фашизам чиjе смо
директне жртве, како ћемо осудити било коjи фашизам? Или, jеванђелским jезиком:
„Лицемере! Извади наjпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из
ока брата свог.“ (Мт. 7:5).

ДР АНДРЕЈ ФАЈГЕЉ

Извор: ДАНАС

Везане виjести:

Нови Сад: отворена изложба Моjе Јадовно

Говор директора Културног центра Новог Сада Андреjа Фаjгеља на воjвођанскоj премиjери филма ”Кад сване дан” Горана Паскаљевића