Афера Валдхајм у Југославији (3): Злочинац са шифром

 Слика коjа jе оби[ла свет: Курт Валдхаjм
(други слева) са италиjанским и немачким официрима 1943. на подгоричком аеродрому

Био сам очаjан због тога што „Новости“ одбиjаjу и оклеваjу да обjаве моj новитекст о Валдхаjму – вели даље Данко Васовић. Знао сам да имам вест-бомбу и да то већ сутра више неће бити ништа ако то дозна и обjаве неке друге новине илиагенциjа, jер при сазнању да постоjи таj досиjе
нико неће седети скрштених руку.

Сплетке почињу

Сутрадан сам се ипак мало охрабрио пошто то нико ниjе обjавио, можда из истих разлога из коjих jе и моj главни уредник Илиjа Боровњак чекао и тактизирао. Ја, ипак, више нисам могао да издржим, испричао сам свима у редакциjи какву причу имамо, цела редакциjа jе бруjала о томе, а главни уредник ми jе тек дан касниjе мирном казао: – Идите ти и Јоца Кесар у Архив Југославиjе и нађите таj досиjе ако постоjи.

Не могу описати узбуђење и стрепњу коjу сам осећао док смо Кесар и jа чекали да нам службеница Архива каже да ли постоjи такав досиjе. Коначно, она се поjавила и хладнокрвно нам пружила танку фасциклу на коjоj jе писало: Досиjе Ф – 25572, Курт Валдхаjм. Унутра седам густо куцаних страна изjава и сведочења заробљених немачких официра, Валдхаjмових сабораца, коjи га озбиљно терете за злодела почињена током рата…

Фотокопирали смо досиjе, одjурили у редакциjу где нам се придружио и колега Мирослав Зарић, затворили се у посебну собу и почели да припремамо текст за коjи смо знали да ће бити водећа светска сензациjа. У „Вечерњим новостима“ се сутрадан, 26. марта 1986. поjавио текст под насловом: „Ратни злочинац из досиjеа Ф – 25572″, коjи jе дословце гласио: „Државна комисиjа за утврђивање ратних злочина ФНРЈ установила jе да jе Курт Валдхаjм, Аустриjанац, оберлаjтнант, официр Абвера – ратни злочинац.

Документ смо добили jуче у Архиву Југославиjе. Уз одлуку државне комисиjе, коjом jе утврђено да jе поручник Валдхаjм био са службом у одељењу И – ц штаба Воjне групе Е немачких трупа под заповедништвом генерала фон Лера, на увид нам jе дат комплетан досиjе Ф – 25572. Одлуку о проглашењу Курта Валдхаjма ратним злочинцем, Југославиjа jе упутила Комисиjи Уjедињених нациjа за утврђивање ратних злочина у Лондону. У документу Комисиjе ОУН, на коjу се ових дана, како jављаjу светске агенциjе, позива Светски jевреjски конгрес, име Курта Валдхаjма jе заведено под броjем 79724 и он се налази у архиву ОУН.“

Већ сутрадан поново сам разговарао са Петером Зацером, а плод тог разговора jе био нови текст-бомба у коjем Курт Валдхаjм признаjе да jе био на Козари! Он jе, истина, жестоко реаговао и у првим изjавама бечким новинама, енергично негирао оптужбе на његов рачун коjе стоjе у jугословенском досиjеу 25572, а кључна jе тврдња да он никада ниjе ни био официр Абвера, већ само преводилац.

И док су 28. марта 1986. године сва jугословенска гласила и све важниjе светске агенциjе бруjале и цитирале моj текст из „Вечерњих новости“, односно Валдхаjмово признање да jе 1942. године био на Козари, jа сам седео у авиону за Беч. Послао ме Михаило Рашић Раша, моj велики новинарски учитељ, тада главни уредник наше ревиjе „Новости 8“: – Иди – рекао ми jе Раша – и направи нови интервjу, разjасни са Валдхаjмом да ли jе заиста био на Козари, jер ако jе био, као што каже, то jе стравично! Он ће у том случаjу заувек бити политички неприхватљив за Југославиjу!

Ја сам, међутим, желео да, кад сам већ у Бечу, искористим прилику и сем са Валдхаjмом, о свему поразговарам и са наjмеродавниjим човеком за питања нацистичких злочина и злочинаца, гласовитим Симоном Визенталом. Успео сам да преко телефона ступим у контакт са њим.

Он jе већ прочитао моj текст о Валдхаjмовом досиjеу у Београду. Излетео сам се и обећао да ћу му донети копиjу досиjеа и не слутећи какво ме изненађење чека у редакциjи, а данас сумњам да су већ тог дана прорадиле мрачне силе коjе су кренуле да спасаваjу Валдхаjма: у редакциjи су ми рекли да фотокопиjе докумената из Валдхаjмовог досиjеа 25572 остаjу у редакциjском сефу и нема шансе да их носим у Беч, чак ни наjвећем и наjпознатиjем ловцу на нацистичке злочинце Симону Визенталу.

После се показало – и то jе додатни озбиљни разлог за моjу сумњу да jе већ тих дана неко помно пратио сваки моj корак – чак и да сам добио копиjу досиjеа не бих могао да га уручим Визенталу jер се на аеродрому у Бечу испоставило да jе моj кофер изгубљен – да ниjе стигао из Београда!

Управо због проблема са кофером закаснио сам и на уговорени састанак са Визенталом. Кад сам се сутрадан ипак поjавио на његовим вратима и испричао шта ми се десило – да ми прво у редакциjи нису дали фотокопиjу досиjеа Курта Валдхаjма, а потом ми се негде на путу од Београда до Беча загубио пртљаг, славни антинацистички борац jе без предомишљања казао да jе то масло jугословенске таjне полициjе коjа прати сваки моj корак: – Па, не знам, можда jе случаjно – посумњао сам у Визенталову претпоставку.

– Не веруjем у случаjности! – остао jе он упоран, а на моjу опаску да ми се то никада раниjе ниjе десило, спремно jе дочекао: – Никад ми досад ниси ни доносио досиjе – казао jе Визентал, а онда ме, кад сам му показао потврду о изгубљеном пртљагу, посаветовао да о томе никоме ништа не говорим… Ја ћу, ипак, тек касниjе увидети колико jе стари, искусни истраживач нацистичких злочина био у праву, да су потези у „Вечерњим новостима“, па и епизода са моjим кофером, заиста били први видљиви покушаj моjе дискредитациjе, моjе компромитациjе као некаквог шпиjуна страних обавештаjних служби, односно да ме на Западу представе као сумњиву личност, курира и доушника ко зна коjе и чиjе службе.

Визенталово упозорење

На моjу срећу, тамо су већ добро знали каква jе и на шта све спремна наша таjна служба и дипломатиjа упрегнута у њена кола. Зато ми jе Визентал већ на том нашем првом састанку, без увиjања и казао: – Пази се, сад ће теби да раде о глави! 

Он jе, очигледно, одмах увидео ко сам и какав сам, да само хоћу поштено да дођем и разоткриjем jедну истину, а онда ми jе испричао и jедно своjе горко искуство са Југословенима.

Ловац на нацисте

Извор: ВЕСТИ

Везане виjести:

Афера Валдхаjм у Југославиjи (2): Поноћни састанак

Афера Валдхаjм у Југославиjи (1): Прљава игра из Беча