Intervju: Konačno snimljen film o Svetom Vukašinu i genocidu u Jasenovcu

Srbi se često žale da ih stranci ne razumeju i da ih zbog nepoznavanja srpske istorije medijski satanizuju. Ipak, čini se da ni srpska strana nije dovoljno učinila po tom pitanju te da srpske kulturne institucije, društvo i država nisu uradili dovoljno da se njihova verzija proteklih događaja čuje u svetu. Tako uljuljkani, učaureni i hibernirani čekaju da pravda pobedi i da se stvari postave na svoje mjesto same po sebi- što se nikada neće desiti.
Da bi javnost u svetu znala za srpska stradanja neophodna je kratkoročna i dugoročna strategija delovanja u koju treba da se uključi, kako matica, tako i Srbi u rasejanju. Jedino međusobna saradnja Srba u zemlji i inostranstvu može dati prave rezultate, bez partijaškog petljanja i klanovsko-zemljačkih podela.

Milan Zarić je primer Srbina koji je proveo dugo vremena u Švajcarskoj, čiji su roditelji takođe živeli i radili u toj zemlji. Umesto da finansira estradna dešavanja i nastupe polusveta koji puni tamošnje folkoteke, uložio je svoj kapital u igrani film koji se bavi temom srpskog stradanja u jasenovačkom logoru smrti.

Sa njim smo razgovarali o upravo završenom filmu „Prva trećina – oproštaj kao kazna“, Žilu Friganoviću, Vukašinu iz Klepaca, srpskom stradanju i potrebi da se ove teme detaljnije obrade nego što je do sada bio slučaj. Titova Jugoslavija je prestala da postoji pre više od 24 godine tako da nema opravdanja da nekakve ideološke komisije sprečavaju scenariste, režisere i producente da snimaju igrane i dokumentarne serije i filmove o ovoj tematici.

Šta biste rekli o filmu“Prva trećina – oproštaj kao kazna“ , obzirom da nije bilo dovoljno filmova u našoj kinematografiji koji su se bavili temom srpskog stradanja u NDH?

O filmu i celokupnoj temi ustaškog genocida moglo bi dugo da se priča. Ta tema je neiscrpna. Po meni bi starac Vukašin trebalo da služi kao uzor, pogotovo kada je u pitanju ovaj prećutani genocid čije pominjanje može da probudi mržnju. Mi jednostavno moramo da prođemo kroz tu fazu, gde neće biti lako, ni nama , ali ni Hrvatima. Želim da napomenem da ovaj film nema svrhu da poništi srpske zločine, jer i mi smo kao narod činili zlodela, već da ukaže na genocid ustaša, koji je jedinstven primer zverstva u čitavoj istoriji čovečanstva.

Kako ste došli na ideju da snimite film o Vukašinu iz Klepaca?
Ta ideja se rađala polako, godinama. Prvi put sam bio u Jasenovcu 2010.godine. Od tada sam video i čuo mnogo toga o tom genocidu. Bio sam zapanjen koliko je ta tema skrajnuta i koliko ljudi malo znaju o tome, a što je najgore, ljudi imaju veliki otpor prema toj temi. Doživeo sam da neki moji prijatelji Srbi idu toliko daleko da negiraju ta zverstva. Kasnije sam se susreo i sa pričom o starcu Vukašinu, koja me je fascinirala.Tako se rodila ideja da uradim film. U tome mi je pomogao i Bojan Babin, koji je i producent ovog filma. Želim ovom prilikom da mu se zahvalim kao i scenografu i kostimografu Georgu Pomani i direktoru fotografije Igoru Lapedatu. Svi oni su svojom žrtvom i stručnim radom doprineli da do ovog filmskog ostvarenja dođe.

Kakav je, po Vama, lik Žileta Friganovića koji je na neki način tragičan lik sam po sebi, kao što je nesreća sama po sebi i taj pokret koga je predstavljao?
Po meni je taj lik žrtva sistema. Ne zaboravimo da je u to vreme NDH bila država koja je imala zakonodavnu i izvršnu vlast. Žile je bio vojnik te države. Vojnik koji se svojom surovošću isticao i bio bolji od ostalih. Takvi su se u to vreme nagrađivali. Koliko god to nama surovo zvučalo, to je u to vreme bila njihova realnost.Trebalo je istrebiti nas Srbe, navodno inferiornu rasu koja je bila smetnja napretku njihove.Tako su oni tada to videli. Nešto slično se dešavalo i u Nemačkoj u to vreme. Ovaj fenomen je nastao zahvaljujući pseudonauci eugenici. Predlažem da se detaljno pozabavite ovom temom kako biste razumeli prave uzroke svih tih zverstava kao i to da je i u današnje vreme na snazi eugenika.  Sve je ostalo isto samo su se metode malo izmenile.

Da li je mir Sv. Vukašina iz Klepaca primer pasivnog ili aktivnog otpora zlu koga je personofikovao sistem logora smrti Jesenovac-Stara Gradiška?
Naizgled pasivan, ali u suštini to je jedini način da ipak aktivno pružimo otpor prema zlu. Zlo ne želi da nas vidi smirenim, to je činjenica. Ljut čovek želi da vas naljuti. Zašto bismo mu učinili uslugu? Reagovati kao Sv. Vukašin nije lako, ali ako razumemo psihološke mehanizme, onda nam to neće predstavljati veliki problem. Pozivam Vas da se oprobate. Kada Vas sledeći put neko bude uvredio, nemojte mu uzvraćati. Eto Vam prilike da razumete lik Sv. Vukašina i Žileta.

Da li ste imali pomoć zvaničnih srpskih kulturnih istitucija prilikom snimanja ovog igranog filma?
Ne. Nisam ih ni kontaktirao. Nisam želeo da se neko umeša i pokuša da na neki način spreči ili uspori čitav projekat. Čitav projekat sam finansirao iz sopstvenih sredstava. Evo, ovom priliko pozivam sve zainteresovane koji žele da na neki način doprinesu, da mi se jave. Adresu ćete naći na sajtu anti-censura.com. Što se tiče institucija, njih ću naknadno kontaktirati. Da li će podržati ili ne, na njima je da odluče. Počeo sam bez njih, bez njih mogu i da završim.

Kakvi su Vam planovi u narednom periodu i da li planirate slične projekte?
O planovima bih drugom prilikom. Za sada mi je cilj da film odgleda što veći broj ljudi. Kako naša, tako i inostrana publika. Planiramo da film prevedemo na više svetskih jezika. Jasenovac, Jadovno i na desetine jama i stratišta gde su Srbi stradali mora da postane deo kolektivnog globalnog pamćenja. Kao što je danas i Aušvic.

Kako gledate na vatikansku inicijativu da se Stepinac proglasi svecem?
Kao novo omalovažavanje srpskih ali i žrtava svih ostalih naroda koji su stradali od ustaškog noža. Nisam za varijantu da ih kritikujemo, jer ih sigurno nećemo u tome na taj način sprečiti. Zlo se pobeđuje svedočenjem istine i pokazivanjem, ličnim primerom šta je dobro. Vreme je da počnemo da se borimo za, a ne protiv nečega.

Šta bi srpska kinematografija trebalo da uradi u narednom periodu i da li je moguće sa ograničenim finansijskim sredstvima finansirati igrane i dokumentarne filmove i serije koje će se baviti nacionalnom tematikom?
Srpska kinematografija bi trebalo da obradi mnoštvo prećutanih tema naše istorije. Ako mogu ja, onda može i ona. Država Srbija bi mogla za godinu dana da obradi čitavu našu istoriju. Takođe bi mogla i da je plasira u svet. To bi bilo od izuzetnog značaja za nas demonizovane Srbe. Zašto to ne čine? Mislim da svako ko ima malo zdravog razuma može da zaključi razloge zašto je to tako. Verujem da ćemo u narednom periodu da osetimo neke promene po tom pitanju.

Razgovarao: Stefan Branisavljević

(Princip / AntiCensura)

Izvor: ReStart Magazin

Vezane vijesti:

Film pred kojim će papi klecati kolena

FILM O BESTIJALNIM ZLOČINIMA – Jadovno 1941.

O Svetom Vukašinu klepačkom i jasenovačkom – Jadovno 1941.