Имајте добру вољу и хтјење, дођите у Пребиловце да славимо живот и Васкрсење!

ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА И СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ СЛУЖИЋЕ ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ИРИНЕЈ у суботу 8. августа 2015. године са почетком у 8.00 часова.

Тамо на jугу, краj Хутова, Неретве, Брегаве, на бриjегу у Пребиловцима, догађа се чудо. Збива се догађаj наjважниjи за човjека, свиjет и постоjање његово. Догађа се Васкрсење. Бог походи народ своj; Бог васкрсава кости људске, премудрост Божиjа зида дом себи и њима, мученичким костима. Приjе седамдесет и пет година пребиловачки мученици су живjели исто као и ми данас: бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудиjевали, радовали се и туговали, некада пjевали, некада плакали; маштали, вољели, снивали.

Међутим, неки други људи, пустивши у своjа срца зло и злога, одлучише да их убиjу. Не да им узму имања само, њихову радост и тугу, него много више, наумили су да им одузму сами живот. И то су злодjело и починили. Убили су жене, дjецу, одрасле људе, старце и старице. Бацили су их у jаме тамнице, безданице, у таму наjкраjњу, у дубину земље. Потом су диjелили плиjен, њихова имања, њихов мал, овце и коње, волове, воће и поврће, жита и винограде.

Али убрзо, чим се рат сврши, не би им дато да уживаjу у уграбљеном плиjену. Ходили су земљом зли људи, убице и крвници, опиjали се, лагали, траг заметали и нетрагом нестаjали. Коначно, педесет година послиjе страдања кости мученика угледаше свjетлост и сунце и засиjаше у тами људске злобе као мир и опомена, а синови страдалника напокон достоjно сахранише кости предака..

Аваj, људи ипак од њиховог страдања не научише много. Синови злочинаца, синови по хтjењу и опредjељењу, бомбама и минама разорише започети храм и костурницу, и по други пут мучки убише већ убиjене. Од њихових експлозиjа подиже се силан пепео и избише непрегледне варнице. Као и оне прве, тако и ове убице почеше да као несрећни тумараjу по свиjету, носећи на себи пепео невиних и спаљених костиjу као неизбрисив траг. А варнице те страшне експлозиjе падоше пак нечуjно у домове синова мученика, у пригушена кандила, и почеше смирено и тихо да служе и да свиjетле. Потомци њихови, многи Херцеговци расути по свиjету, стоjећи пред тим иконама молише се Богу и свецима и разгориjеваше у себи сjећање на претке мученике. Из њихове вjере изниче оваj храм Васкрсења Христова у Пребиловцима, биjел и свиjетао, саздан на праху и костима невино убиjених, саздан на вjери у Христа коjи изведе из ада, из утробе земље, сваку душу умрлу и смрћу заробљену. Он, Христос у Пребиловцима изведе из смрти и преведе у живот мартире пребиловачке и херцеговачке.

Зато вас позивамо да на празник освећења и прослављења ових светих страдалника дођете као на празник Васкрсења. Обуците се свечано; пjеваћемо побjеди, неће то бити опиjело. Дођите ма гдjе да сте и ма колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима чекаће вас и сам Христос. Зато умиjте душу праштањем, тиjело миром и каjањем, срце пустите да гори као кандило; радошћу прекриjте лице. Дођите у Пребиловце jер боље jе бити потомак убиjеног него убице. То што смо чекали, збило се: побjеда правде и живота, jер срамота jе бити не убиjени, већ убица. Стога нам jе боље, браћо, да се огриjемо на огњишту славе и страдања неголи да циjели свиjет задобиjемо, души своjоj наудивши. Молим вас кољенопреклоно обуците се у радост и у биjело.

Имаjте добру вољу и хтjење, дођите у Пребиловце да славимо живот и Васкрсење!

Извор: Trebinje Live

Везане виjести:

Историчари сложни: Невесињска пушка jе заправо Трећи српски устанак!

(ВИДЕО) Херцеговачка академиjа: Наjвећи скуп Херцеговаца у Србиjи у овоме веку

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ИМЕНА ПОСТРАДАЛИХ

Пребиловачка деца међу српским светитељима

Пребиловци – Јадовно 1941.