Ima jedan narod mali brojem ali duhom nepobediv. Ima jedan narod koji nikad nikom sluga nije bio!

Ima jedan narod mali brojem ali duhom nepobediv. Ima jedan narod koji nikad nikom sluga nije bio. Taj narod ogromne individualnosti kakva god sila da ga je pritiskala znao je kako da spase svoju dušu. Znao je uvek kako da spase svoju porodicu, spase prijatelje, spase pravoslavlje svoje. Nikad nije zaboravljao ni one druge, imao je taj narod uvek razumevanje i za neprijatelje svoje.Taj narod Srbima se zove.

Tačno je da je umeo da izgubi po koju bitku. Znao je nažalost ponekad da posumlja u svoju duhovnu snagu. Time je samo pokazivao slabost tako normalnu za čoveka. Ali zato kada se god okretao svetosavlju postajao je nepobediv. Pokušavali su neprijatelji to da shvate. Razmišljali od čega je taj narod satkan. Pokušavali su to sebi da objasne. Trudio se zlotvor da nađe slabosti Srbinove. Onda kada je neprijatelj mislio da je blizu rešenja da će uspeti, Srbin je ponovo pokazivao neverovatnu moć. Uvek se iznova uzdizao iz kalja u koji je bio na momenat zapao. Uzdizao i postajao još jači, ponosniji i ispravniji.

A onda je Zapad, gledajući taj narod – ali i bratski i pravoslavni narod Ruski, shvatio da ne postoji sila koja ih može pobediti. Iskustvo im je govorilo da bi, kada god bi silom kretali, još većom silinom bivali odbijeni. Nisu shvatali kako je to moguće, kada snaga pravoslavlja nije u sili. Ali snaga pravoslavlja je u porodici, istinoljublju , pravdi, veri i duhu. Uvidevši jasno tu snagu Alen Dals, prvi civilni šef CIA, napisao je:

«Slovene ratom ne možeš da pobediš. Mi ćemo im dati lažne ideale i oni će sami sebe da unište»

Sada čitajući ove reči Alena Dalsa deluje mi kao da su delimično i uspeli sa ovim lažnim idealima. Jer kako drukčije objasniti da smo tu gde smo? To je jedino objašnjenje zašto se vlast takvog naroda ponaša podanički. To je jedino objašnjenje kako je narod dozvolio da ga vode oni koji su spremni da mu ostave ljagu Briselskog sporazuma. Da ga vode oni kojima homoseksualnost ne predstavlja bolest. Oni koji normalnu porodicu ismevaju i izlažu ruglu. Oni kojima su Nemci veći prijatelji od braće rođene. Oni kojima pravoslavlje predstavlja samo teret preostao kao zaostavština prošlosti. Upravo oni koji su dozvolili da beogradsko i srpsko nebo uprlja zastava Velike Albanije. Pa i nebo je odmah sutra zaplakalo. Kiša je pokušala da spere sramotu koja despotima srpskim nije bila dovoljna da se povuku. Ljaga koja je naneta njihovom narodu nije bila dovoljna da smanji njihovu samozaslepljenost. Da ih natera da postanu svesni svoje gordosti i da barem na trenutak pokažu da nisu samo po mestu rođenja Srbi. Kako se to dogodilo narodu koga ratom ne možeš pobediti?

Jedino objašnjenje opet nalazim u razmišljanjima bivšeg šefa CIA, Alena Dalsa, koja je trebalo da predstavljaju srž američke posleratne doktrine borbe protiv pravoslavnog Istoka:
«Rat je završen, polako ćemo sve izgraditi, i daćemo sve što imamo, svo zlato, svu materijalnu moć na magarčenje i zaluđivanje ljudi.

Čovečiji mozak, svest ljudi skloni su promenama. Posejemo li tamo haos, mi ćemo neprimetno da im podmetnemo lažne vrednosti i primorati ih da te vrednosti i prihvate. Kako? Mi ćemo naći istomišljenike, svoje saveznike i pomoćnike u njihovoj domovini.

Malo po malo, mi ćemo odigrati grandioznu po svom obimu tragediju pogibije svih pravoslavnih Slovena, i konačno, nepovratno ćemo ugasiti njihovu nacionalnu svest. Književnost, bioskop i pozorište će proslavljati najniža ljudska osećanja. Mi ćemo na svaki način podržavati one koji budu usađivali u čovekov razum kult seksa, nasilja, sadizma i izdaje – jednom rečju svake nemoralnosti.

U upravljanju državom, mi ćemo izazivati haos i nered. Neprimetno, no aktivno i postojano, pomagati despotizam činovnika, korupciju i neprincipijelnost. Čestitost i pravednost biće ismevani, nikome neće biti nužni i biće smatrani ostatkom prošlosti. Grubosti i naglost, laž i obmana, pijanstvo, narkomanija, izdajništvo, šovinizam i neprijateljstvo prema narodima – sve ćemo to kultivisati u svest ljudi.

I mali broj, veoma mali broj ljudi će shvatiti o čemu se radi. Ali, takve ćemo ljude staviti u bespomoćan položaj, ismevati se sa njima, oklevetati ih i proglasiti ih otpadnicima društva. Mi ćemo rušiti duhovne vrednosti, vulgarizovati i uništavati osnove narodne moralnosti. Na takav način ćemo rasklimati pokoljenje za pokoljenjem, lovićemo ljude u detinjstvu i mladalačkom dobu, uvek ćemo glavnu stavku da bacamo na omladinu, demoralisati, razvraćati i obeščašćivati je. Napravićemo od njih cinike, vulgarne ljude, kosmopolite. Eto, tako ćemo mi to da uradimo».

Imali smo mi, istorijski gledano, ovakve napade i ranije, pred kojima su padali oni lošijeg genetskog ili duhovnog materijala.
Prekrštavani su Srbi u katolike, u muslimane, u ko zna šta još. Imali smo i zabludu komunizma. Uvek su gurani Srbi na Srbe. Nažalost ovi slabiji su to i prihvatali. Ali bi uvek kada bi se vratio svom svetosavlju Srbin ponovo bivao nagrađen.

Neprijatelj je shvatio da je jedini način da pobediš Srbe – da ih navedeš da se odreknu svetosavskog puta. Pobediti Srbiju je nemoguće ako su joj čeljad verna. Jedina mogućnost da Zapad uspe da definitivno pokori Srbiju jeste da njena deca pokažu nedostatak vere. Srbija može biti pobeđena samo ako je njena deca izdaju.

I sada nam je nejasna budućnost. A, sa ovakvom vlašću, i sadašnjost. Jedino što nam ostaje je časna prošlost. Zapitaj se Srbine – zašto je časna, šta je to drukčije bilo? Ne dozvoli da podlegneš lažima EU, Engleske i Amerike. Oni nikad nisu pokazali iskreno srce, njihova ruka nikad nije dala čvrst stisak . Oni su na rečima bili uvek jaki a na delima uvek mlaki. Njihova dela su uvek bila upravljana isključivo njihovim materijalnim interesima. Nikad oni nisu mogli da shvate čistu dušu. Pravda je za njih pojam iz udžbenika, koji treba dokazati na sudu. Istina njima predstavlja nešto što se ne može dokazati. Čojstvo je za njih pojam za koji nisu ni čuli.

Da li njihov lažni put može da bude, sme da bude naš? Da li ćemo dozvoliti da se ostvari Dalsov plan, da nas opsenama porobe, da nas himere nateraju da se odreknemo naših istinskih vrednosti? Da nas bez rata pobede? Da se, kao Indijanci koje su skoro istrebili i potom zatvorili u rezervate – odreknemo svoje zemlje i baštine za flašu viskija i bezvredne đinđuve? Ili ćemo, kao i uvek dosad, vaskrsnuti, odbaciti laži i obmane, i povratiti sopstvenu snagu? Jer, kada pobedimo sebe i svoje slabosti, nema tog neprijatelja koji nas može pobediti.

Piše: Nenad Blagojević

Izvor: Intermagazin

Zašto branim Kosovo? – Jadovno 1941.

Slavimo Termopile, a odričemo se Kosova

Nećemo se odreći svojih svetinja, Kosovo i … – Jadovno 1941.