Српска православна црква у диптих светих уврстила пивске, величке и горњополимске страдалнике. Дан новомученика величких и горњополимских биће 28. јул, а пивских 7. јун
Жртве нацистичког терора из Пивских дола, Велике и Горњег Полимља, које су солдати злогласне дивизије „Принц Еуген“ у Другом светском рату зверски убили или живе бацили у ватру, уврштени су ових дана у диптих светих.
Сабор СПЦ је сабрао у лику светих новомученика српских жртве терора из Велике и Горње Ржанице пострадале 28. јула 1941, придружујући им и 28 деце уморене глађу у плавском затвору исте године. По злу позната дивизија је за само два сата у овим селима зверски поклала и у ватру живе бацила 427 нејачи – деце, жена, стараца и осталог ненаоружаног становништва. Само деце и омладине до 20 година побијено је 171 на правди Бога. Село Велика, као најстрадалније село у Горњем Полимљу, постало је место саборног помињања свих горњополимских жртава пострадалих од нацифашиста током Другог светског рата. Дан спомена светих новомученика величких и горњополимских биће 28. јул, на Дан Св. Кирика и Јулите.
Свети архијерејски сабор СПЦ канонизовао је и жртве злочина у Пиви, у чијим селима је од 6. до 12. јуна 1943. дивизија „Принц Еуген“ побила 1.290 недужних душа, међу којима 549 деце и омладине до 20 година. Само у Долима је 7. јуна настрадало 522 нејачи, од којих 109 деце млађе од 15 година. Дола су, као највеће страдалиште у овом крају, постала место саборног спомена свих пивских новомученика. Дан њиховог спомена је 7. јун. У саставу немачке дивизије био је велики број фолксдојчера и босанскохерцеговачких усташа, а у покољу у Велици су, осим Немаца, учествовали и балисти и вулнетари (муслиманска полиција) из Плава, Гусиња, Бихора и са Косова и Метохије.
Како су године одмицале, те жртве одлазиле су у приче, успомене и легенде. Пре две године снимљен је документарни филм „Кад се Пива на небо селила“, професора Веселина Матовића, који је испричао крваву бајку верући се низ литице, обилазећи страдална места Пивљана, проналазећи ретке сведоке тог злочина.
– Нема братства у Пиви а да га је заобишла ова несрећа. Само код најбројнијег – Благојевића, настрадало је више од 220 особа. Нека су братства преполовљена, док је једно заувек нестало. Настрадали су само зато што су се родили као Срби, што су се крстили са три прста, говорили својим српским језиком и потписивали се како је ко знао – српском ћирилицом. И зато, зашто не рећи, што су у том злом времену имали и неке зле комшије – каже Матовић.
У знак сећања на њихово мучеништво потомци и племеници подигли су богомоље у Велици и Пивским долима.
ЈАГЛИКА СКОЧИЛА У ОГАЊ
Лику светих прибројана је и Јаглика Аџић (17), коју су заједно са родитељима, браћом и комшијама, спалили Немци, муслимани и усташе. Немци су у Гојковића долу затворили у једну колибу око 50 мештана, међу којима су били Јагликина браћа Милорад (8), Момчило (4) и Душан (2), као и родитељи Стоја и Крсто. Она је успела Немцима да побегне, али се вратила када је чула вриску и плач своје браће и родитеља, скочила у огањ и сагорела.
НИСУ ПОШТЕДЕЛИ НИ НОВОРОЂЕНЧЕ
И после толико времена памти се трагедија која је задесила породицу Ђикановић. Малиша и Митра ишчекивали су долазак на свет новорођенчета.
– До рођења новог живота дошло је баш у часу стрељања! И то дете које није дочекало ни име да му се надене, најмлађи је мученик пивске трагедије и крштено је мученичком крвљу – подсећа професор Веселин Матовић.
Аутор: В. Кадић
Извор: НОВОСТИ