И усташе и балисти убијали по Србији

После 70 година и даље се расветљаваjу таjне масовних егзекуциjа, од jесени 1944. до ослобођења 1945. Воjници НДХ, коjи су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизиjе променили униформе у партизанске

Припадници 369. пуковниjе НДХ с нацистима ишли у поход на Стаљинград

КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70 година пошто jе Озна ту убила без суђења неколико стотина људи. Кости жртава су откривене jер су се осушили борови посађени поврх гробнице да би jе сакрили. Гробови оних коjе jе Озна прогласила народним неприjатељима и убила систематски су уништавани по наредби Александра Ранковића од 18. маjа 1945. године.

Народноослободилачки одбори треба да учине све што jе потребно да одмах уклоне (сравне са земљом) сва гробља као и поjединачне гробове окупатора и домаћих издаjника и да се на таj начин избришу сви трагови о њима, остало jе записано.

Жртве су побиjене на основу Уредбе о воjним судовима, коjу jе издао Титов Врховни штаб у маjу 1944, а њоме jе прописано да за пресуду, укључуjући и смртну, нису обавезни докази: „Код установљења истине о делу и кривњи оптуженог суд ниjе формално везан ни за каква доказна средства, већ доноси своjу одлуку по слободноj оцени“. Захваљуjући овом „правном акту“, Озна jе у Србиjи убила 55.000 људи, чиjа су имена и презимена доданас откривена. Таj броj ниjе коначан jер су наређења и архиве Озне уништаване. Процене броjа жртава у комунистичким „дивљим чишћењима“ крећу се и до 100.000 убиjених.

Историчари претпостављаjу да су егзекутори у Горњем Милановцу могли да буду исти они из Југословенске бригаде коjи су убиjали у чачанском краjу. Реч jе о jединици састављеноj од бивших усташа, учесника опсаде Стаљинграда, коjима jе командовао потпуковник Марко Месић. Он jе био командант свих хрватских трупа током немачке опсаде Стаљинграда и за исказану „храброст у борби против бољшевика“, постао jе „велики официр хрватског гвозденог листа“ и одликован jе немачким Гвозденим крстом.

А после заробљавања постали Југословенска бригада

– Југословенска бригада била jе састављена од људи из 369. оjачаног хрватског пука, формираног у НДХ, коjи jе 1941. отишао на Источни фронт. Пук jе уништен код Стаљинграда jануара 1943, а од преживелих заробљеника и бораца из других хрватских jединица, почетком 1944. формирана jе Југословенска бригада и у jесен исте године упућена у Југославиjу – наводи др Николић.

Наjвећи проблем за осваjање власти у Србиjи за Броза jе била чињеница да у њоj практично ниjе било партизана ни озбиљне подршке комунистима. Зато ниjе могао да направи локалну Озну каква jе створена у Хрватскоj и БиХ, коjа jе и „прочистила“ унутрашње неприjатеље, искључиво међу Србима.

Према изjави Душана Биланџића, на седници Политбироа Комунистичке партиjе десет дана по заузимању Београда Броз jе рекао: „Ми се у Србиjи морамо понашати као у земљи коjу смо окупирали“. У атмосфери страховладе комунистичке вође нису се обуздавале у jавним иступима, па jе Милован Ђилас изjавио да „Србиjи ниjе довољно пуштено крви“.

Озна стрељала у Воjнотехничком заводу у Крагуjевцу

За осваjање Србиjе Титу jе била неопходна помоћ Црвене армиjе, иза чиjих тенкова су ишле пресвучене Месићеве усташе, правцем преко Заjечара према Поморављу. Таj пут оивичен jе масовним гробницама коjе су тек недавно откривене. И партизанима и ознашима коjи су стигли из Босне да „дисциплинуjу“ Србиjу било jе мноштво бивших усташа, домобрана и муслиманских нациста. По терору у срцу Шумадиjе, Крагуjевцу и околини, истакла се Шеста босанска бригада 17. ударне дивизиjе.

– Ова jединица jе, због свог састава, била позната под именом Муслиманска бригада. Две трећине њеног састава чинили су муслимани из БиХ, већим делом бивше усташе, али било jе и припадника 13. СС Ханџар дивизиjе, међу коjима и 93 Албанца са Космета. Јединицом jе командовао Хрват, или покатоличени Србин Саво Трикић. Они су извели невиђене злочине у Шумадиjи – наводи историчар Милослав Самарџић.

Комунисти, бивше усташе и есесовци харали су Шумадиjом од октобра до децембра 1944. кад jе пало наjвише жртава „револуционарног терора“. Младиће коjе нису убили, силом су мобилисали.

– По доласку у Шумадиjу, 6. муслиманска бригада jе имала 500 воjника – муслимана и Албанаца, а онда jе у њен састав мобилисано 2.500 малолетних Срба. Месец дана касниjе, после судара са елитним немачким трупама код Биjељине, бригада jе расформирана због превеликих губитака. Изгинули су или рањени готово сви српски дечаци, а ниjе погинуо ниjедан Албанац – наглашава Самарџић.

Марко Месић командовао наjпре усташама а после партизанима

У Београд су први стигли ознаши из Шесте личке, а међу њима и маjор Милан Трешњић, коjи jе много година касниjе признао да jе око 10.000 Београђана побиjено без разлога. Само у кварту коjим jе он командовао убиjено jе 800 цивила, а Београд jе имао 16 квартова. Ранковић jе отворено замерао хрватскоj Озни, над коjом ниjе имао ингеренциjе, jер су jе водили лично Тито и Стево Краjачић што jе у Загребу било само 200 стрељаних, мање него у jедном београдском кварту. 

Према сведочењу Марка Милуновића, после „ослобођења“ Београда дуж пруге од Младеновца па све до престонице били су изложени углавном голи лешеви „народних неприjатеља“.

ЈЕДИНА КАЗНА СМРТНА

ЗА разлику од Хрватске и Словениjе, Србиjа се jош ниjе суочила са истином о невероватним злочинима Озне, jер су њени наследници и данасмоћни и повезани у „братсво у крви“, кажу историчари.

– Одмах по окончању ратних деjстава, Озна се бацила у лов на унутрашње неприjатеље, односно на сузбиjање сваког опозиционог рада или jавног испољавања незадовољства новим политичким поретком. Намера да Озна буде „сила изнад закона“ огледала се и у томе што jе за сваког ухапшеног кад jе предаван воjном суду тражена смртна казна. Кад то не би било прихваћено, уследили би жестоки протести и улагани напори да се захтев Озне реализуjе – наводи историчар др Коста Николић.

ШЕФОВИ БЕОГРАДСКЕ ОЗНЕ

ЗА српску престоницу ниjе била планирана класична шема изградње Озне. Одељење у Београду jе било аутономно и директно jе за своj рад одговарало Александру Ранковићу, односно Титу. За првог шефа Озне за Београд краjам октобра 1944. био jе именован Слободан Пенезић Крцун, коjи jе на тоj функциjи остао веома кратко, а за наследника jе изабрао jе Милоша Минића. Оваj jе убрзо постао републички jавни тужилац, па jе Озна практично владала и правосуђем. Следећи шеф Озне за Београд био jе Вељко Мићуновић, коjи jе убрзо именован за начелника црногорске Озне, а на његово место дошао jе по окрутности чувени Јово Капичић.

БИЗАРНЕ ГРЕШКЕ

КАДРОВИ Озне из БиХ, Хрватске и Црне Горе наjчешће никада нису били ни у Србиjи, а камоли у Београду, па jе долазило до бизарних грешака, када би промашили улицу или адресу и хапсили или убиjали погрешне људе. – Било jе случаjева да се грешком стреља лице са истим именом и презименом, а онда се у извештаjу каже „нема везе, и он jе био неприjатељ данашњице“ – каже историчар др Срђан Цветковић.

Борис Субашић

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ