Потомци страдалих породица траже да се убијенима ода дужна почаст. У темељима Подгорице налазе се кости страдалника
Мањег града а да је више страдао у Другом светском рату од окупаторских и “савезничких” бомби није било од Подгорице. Чак 84 пута нашао се под смртоносним теретом који је разарао варош од око 16.000 становника. У нападима бомбардера помиње се цифра од преко две хиљаде погинулих житеља, углавном деце, жена и стараца.
Порушене куће, мостови, млинови и воденице, епилог су смртоносног јуриша. Један од најтрагичнијих дана био је 5. мај 1944. године, када се на град срушило 600 бомби тешких преко 400 тона! Иако је од тада до данас много воде потекло Морачом, ниједна власт се није досетила да подигне костурницу у којој би биле похрањене кости невиних жртава. Град се шири, развија, а у темељима зграда и спортских објеката, фабрика чаме разбацане кости.
Подгоричанин Хаџи Богољуб Бобан Велимировић један је од многобројних житеља главног града чију су породицу бомбе завиле у црно. Обраћао се он више пута челницима општине да се покрене иницијатива да невино страдале жртве добију костурницу, спомен-плочу или улицу у њиховом родном граду.
– То место је простор код јужног зида дворишта Цркве Светог Ђорђа под Горицом, где је био гроб породице мог оца Марка Р. Велимировића, али и петоро страдалих приликом првог бомбардовања нашег града 6. априла 1941. године. Нажалост, одговора од надлежних нема – прича за “Новости” Велимировић.
Из пијетета према жртвама требало је, како каже, некој од улица или тргова дати њихово име, јер би се макар и на тај начин одужили својим суграђанима, који су погинули на правди Бога!
– Ми, њихови потомци, који их никада нисмо заборавили, тражимо да то учине и они који данас управљају Подгорицом или Црном Гором. Шестог априла 19 челичних птица убило је око 150 људи, а међу њима је било и целих фамилија. Захваљујући Хаџи Блажу Прелевићу, на месту страдања код цркве постављен је крст који сведочи о тим поганим временима и злочинима – каже Велимировић.
Једна од тих породица је управо породица Марка Велимировића, подгоричког терзије. Италијанска бомба убила је његову мајку Милицу (60), супругу Марију (42), иначе Чехињу, синове Милорада (21), Василија (7) и ћерку Драгињу (13).
– Марија је по свој прилици била свесна погибије своје деце, јер када је касније пронађена и извађена испод рушевина куће, лице јој је било потпуно изгребано, а међу прстима су били праменови косе. Њеној патњи није било краја, додаје Велимировић.
Нажалост, многи Подгоричани и бројни гости који овде долазе, не знају да газе преко повелике костурнице.
РАЗОРНА БОМБАРДОВАЊА
варош на обали Мораче први пут нападнута из ваздуха 10. августа 1914. године у Првом светском рату. Тада је погинуо један официр, осморица војника и 13 грађана. Наредно бомбардовање уследило је 16. априла, па 4. јуна и 24. децембра 1915. године.
Међутим, најсмртоносније бомбе падале су током Другог светског рата, 6. априла 1941. италијански бомбардери су ударили на варош подно Горице (када и на Београд), са двомоторним бомбардерима “савоја маркети” из правца Скадра сејући смрт. И данас се, приликом грађевинских радова у Подгорици или у коритима река, проналазе заостале бомбе из тог времена.
Аутор: М. ВЛАХОВИЋ
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Подгорица разорена до темеља | Јадовно 1941.
Ни мањег града ни више бомби: Дан кад су „савезнички“ авиони …