И данас постоје три верзије истине прошлости

САРАЈЕВО, 29. АПРИЛА – Резидентни координатор и представник УНДП-а у БиХ Јури Афанасијев изјавио је да у БиХ постоје најмање три верзије истине о томе шта се дешавало у прошлости, што се итекако одражава на различите аспекте живота.

Он је истакао да је то видљиво, не само у политици, него и у образовању, у односима међу људима, а коначно и у процесу повратка.

„У БиХ тренутно постоје два нивоа сукоба, од којих је један насљеђе из рата, гдје у умовима бројних појединаца рат још није завршен, а други је да је све што се дешавало након окончања рата, без обзира да ли је то оправдано или не, довело до тога да има разлога за забринутост због могућих сукоба три конститутивна народа и мањих етничких заједница“, рекао је Афанасијев за сарајевски магазин „Дани“.

Према његовом мишљењу, питање које у БиХ траје 15 посљедњих година је како ће се три конститутивна народа и остали у БиХ договорити да организују управљање БиХ.

Он сматра да све то резултује непостојањем међусобног повјерења и на политичком и на појединачном, односно међуљудском нивоу.

„А без међусобног повјерења веома је тешко очекивати да ће се БиХ поново повезати. Ако нема повјерења на менталном нивоу, веома је тешко очекивати да ће се то десити на економској, политичкој, друштвеној или било којој другој основи“, истакао је Афанасијев.

Према његовом мишљењу, потпуно је јасно да је међународна заједница, која је дјеловала са најбољим намјерама, правила одређене грешке, била да су оне плод неискуства у таквим ситуацијама, било да су грешке свјесно направљене само да би се направио најбољи и најоптималнији резултат.

„У ситуацијама када политичари у БиХ нису могли да дођу до рјешења по одређеним питањима, није изненађење да рјешења која је доносила међународна заједница нису била оптимална за заједницу у БиХ и околности које су овдје владале“, појаснио је Афанасијев.

Он је навео да анализе које су провеле УН и Свјетска банка показују да се БиХ налази на задњем мјесту о питању дјелотворности социјалне заштите.

„Систем социјалне заштите у БиХ је, прије свега, лоше усмјерен, није добро циљан, не заснива се на установљавању материјалног положаја сваког појединачног корисника, тако да имамо ситуацију да готово 60 одсто социјалних давања иде људима која им требају далеко мање него оним најсиромашнијим и најугорженијим категоријама“, рекао је Афанасијев.

Према његовом мишљењу, то је, између осталог, и разлог што чак велике групе људи у цијелој БиХ живе веома лоше и у тешком су положају, прије свих старија лица.

„Друга велика група људи који су веома угрожени, љих 10 до 12 одсто, лица су која имају неку врсту онеспособљења, инвалидитета, при чему не мислим искључиво на физичке недостатке, него и на лица која су ментално болесна,а поготово на дјецу са посебним потребама. Трећа група су повратници, расељена лица и избјеглице, они који живе у колективним смјештајима. Најтежи аспект ове приче је што неки од људи припадају у двије ове групе, па чак и све три“, сматра Афанасијев.

Он каже да тренутна ситуација не даје пуно разлога становницима БиХ да буду оптимисти, а управо је мањак оптимизма један од највећих проблема људи у БиХ, јер се чини да се велики број људи једноставно препустио судбини.

Извор: