Детаљ изложбе “Незаборав за нестале“
Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих „Суза“ Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата.
Она jе на изложби под називом „Незаборав за нестале“, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама „Бљесак“ и „Олуjа“ проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе.
„Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих гробница са око 220 тиjела страдалих у поменутим акциjама. Када ће онда доћи на ред скривене локациjе укопаних жртава од 1991-1995?“, пита Ђукићева.
Она jе оциjенила да обиљежавање мjеста српских страдалника и постављање спомен-обиљежjа прати отпор хрватске стране и тамошње jавности jер се избегава подсjећање на то да су жртве Срби.
„Питање несталих се често истиче у сусретима наjвиших званичника Србиjе и Хрватске, али, нажалост, реализациjа не прати дата обећања“, рекла jе Ђукићева и апеловала на надлежне органе, невладине и друге организациjе да страдали што приjе буду идентификовани.
Историчар Милан Гулић подсjетио jе да jе 20. виjек за Србе у Хрватскоj био пун искушења – од Аустроугарске, преко Независне Државе Хрватске и логора коjи су jе обиљежили до грађанског рата и прогона Срба из Краjине деведесетих година с циљем да се териториjа очисти од српског живља.
Он jе истакао да jе српски народ послиjе „Олуjе“ и „Бљеска“ изгубио и нешто што се броjкама не може исказати – своjу аутентичну културу, између осталог.
Гулић jе подсjетио да jе, према попису из 1991. године, у Хрватскоj живjело 580.000 Срба и 106.000 оних коjи су се декларисали као Југословени, али су били српског пориjекла, да би пописом из 2011. године, коjи jе спроведен у Хрватскоj, било регистровано око 200.000 Срба у тоj земљи.
„Нешто их живи у градовима или Славониjи, а занемарив jе броj оних коjи су се вратили у Краjину“, рекао jе Гулић.
Изложба „Незаборав за нестале“, осим фотографиjа становништва коjе се спрема да избjегне из Краjине у Србиjу 1995. године, садржи и фотографиjе спаљених кућа у Кистању током те године.
Један дио изложбе обилуjе фотографиjама и снимцима сељака коjе су усташе 1942. године спровеле у Јасеновац. Изложене су и фотографиjе избjеглих маjки са дjецом у прихватним центрима у Србиjи послиjе операциjе „Олуjа“.
Током изложбе са разгласа су читана имена оних коjи су до сада идентификовани као погинули у Хрватскоj у периоду од 1991-1995. године.
Везане виjести:
Позивница за мултимедиjални програм “Незаборав за нестале“
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ПОСЛИЈЕ „ОЛУЈЕ“ ОСТАЛА ПУСТА
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ СЛУЖИО ПАРАСТОС У ЦРКВИ СВЕТОГ МАРКА У БЕОГРАДУ