Милан Левар убијен јер му Загреб није дао заштиту

Није прихватио приједлог да као заштићени свједок оде из града и промијени идентитет, нити је престајао говорити о свему што се дешавало, чак и када су му пријетили. Због тога је тражио заштиту, али је није добио јер је све запело у Загребу – прича Миланова удовица Весна Левар
Прича Весне Левар другачија је од типичне приче о ратним жртвама: њен супруг Милан Левар убијен је пет година након краја рата јер се успротивио заташкавању ратних злочина у Госпићу.

Почетком рата, када је био једини приватни таксист у Лици, што им је омогућавало пристојне приходе, својим је таксијем пребацивао бројне војнике ЈНА који су бјежали из касарни, често само у гимнастичком дресу, не наплаћујући им ни динара.
– Милан је набављао оружје за обрану града, а ја сам радила у метеоролошкој станици, често обављајући посао за још тројицу техничара који су били ангажирани у обрани – каже Весна Левар. У једном моменту издана је наредба о евакуацији жена с дјецом.
– Пребацили смо се у Карлобаг, а када је и тамо пало неколико граната, требали смо ићи на Раб. Ја нисам хтјела ићи. Вратила сам се са сином Леоном, који је тих дана био скоро једино дијете у граду – прича Весна Левар, којој су више пута нудили да се макне из града.
– Нисам могла отићи из града који сам бранила, јер ту ми је све, чак и након што су ми убили мужа.

Одбио убијати
Све се промијенило када су обрану Госпића преузели неки нови људи.
– Мој муж је од Тихомира Орешковића добио налог да изведе људе из кућа и побије их, што је он одбио и тада почињу његова и наша страдања. Милан 1992. излази из Хрватске војске, а и поред заслуга није му признат статус бранитеља. Како је у то вријеме убијен велик број цивила, почео је прикупљати доказе које је поднио нашим истражним тијелима, али на то нитко није реагирао. Због тога је отишао у Хааг и тамо рекао све што је знао, а касније помогао њиховим истражитељима. Осим што су саслушања вођена у нашем стану, он је и све преводио, јер је савршено знао енглески језик. Није прихватио приједлог да као заштићени свједок оде из града и промијени идентитет, нити је престајао говорити о свему што се дешавало, чак и када су му пријетили. Због тога је тражио заштиту, али она никада није добивена јер је све запело у Загребу – каже Весна Левар.

И онда, 2000. године, док је радио у дворишту свог дома, Милан Левар страдава од подметнуте бомбе, и то пред очима тада десетогодишњег сина Леона. Његова је супруга тражила правду преко свих институција. Наслушала се обећања државних власти, али истрага о убојици никада није довршена.
– Док сам покушавала добити правду или неку помоћ, моји суграђани су ме гледали као супругу издајника, као непријатеља, као нешто што није њихово и што је против њих. Сада мало падају тензије и атмосфера је нормалнија. Није ме брига да ли ме подносе или не подносе, сада се према нама не односе лоше. Док је трајала моја потрага за истином, дискретно су ми се јављали многи људи, међу њима и бројни Срби, који су слушали или читали о Милановом убојству које је јако одјекнуло у јавности. Њихово јављање ублажило ми је трагедију.

Има још криваца
На питање о сину Леону, Весна Левар каже да сада студира и за то вријеме прима обитељску мировину.
– Имамо стан на кориштење, а за трајно рјешење још се увијек безуспјешно борим. Остварила сам одштету од 220.000 куна за себе и сина, који је добио и одређену ренту за школовање – каже супруга убијеног Милана Левара.
Посљедњих је година намјерно направила паузу у јавним иступима, чекајући да се јави неки евентуални свједок.
– Тако је вријеме пролазило. Сада сам кренула у потрагу за одговорима на исто питање: Зашто се то догодило?
Како су у међувремену Тихомир Орешковић, Мирко Норац и Стјепан Грандић осуђени за убиства цивила у Госпићу, на питање да ли би осим њих тројице још нетко требао одговарати због тих злочина, Весна Левар одговара потврдно.
– Та тројица су издавали наредбе. Можда су урадили и нешто друго, али ту не бих улазила у посао полиције. Али зашто они који су пуцали нису одбили наређење, као што је то учинио мој супруг? Убити цивила је злочин – закључује Весна Левар.

Ненад Јовановић

Извор: СНВ НОВОСТИ