Хрватски медији објавили документ о судбини Србије и региона

Отворена питања о границама Хрватске са Србијом и са Црном Гором требало би да се ријеше до 2023. године, као услов да Црна Гора и Србија закључе преговоре о чланству у ЕУ и постану пуноправне чланице до краја 2025. године.

У повјерљивом документу „Вјеродостојна перспектива проширења за Западни Балкан“, наводи се да ЕУ не жели увозити граничне спорове између држава регије.

У нацрт документа имао је увид „Јутарњи лист“, који преноси да би коначна верзија требало да буде усвојена у фебруару.

Из стратегије је видљиво да постоје индикативни јасни рокови само за Црну Гору и Србију, за које се каже да ће моћи у ЕУ до краја 2025. године, а за остале државе само се наводи да до тада треба да „напредују у приступним преговорима“.

У документу је наведено и да „и даље постоје важни билатерални спорови између држава регије које су преостале за рјешавање. ЕУ неће увозити те спорове. Трајно рјешење треба пронаћи прије него што држава уђе у ЕУ“, пише у документу.

„Све државе морају недвосмислено да се обавежу, и ријечима и дјелима, да ће превладати насљеђе из прошлости, постићи помирење и ријешити отворена питања много прије њиховог пријема у ЕУ“.

Конкретно се у дијелу који предвиђа чланство Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године каже да се прије закључења приступних преговора морају да ријеше сви гранични спорови јер ЕУ „не може нити ће увозити такве проблеме“, преносе хрватски медији.

„У случајевима гдје гранични спорови не буду ријешени, стране их морају предати безусловно на обавезујући начин коначној арбитражи или Међународном суду правде прије закључења приступних преговора и у потпуности поштовати пресуде“.

Исто тако се подсјећају лидери регије на то да је чланство у ЕУ ствар избора за који је потребан политички консензус и подршка грађана и зато не би требало да постоји дилема лидера о томе гдје припада Западни Балкан и у ком смјеру се креће.

Рјешавање односа за Србију је и важна порука да ће морати да се ријеши однос с Косовом путем правно обавезујућег документа, за који се у овом документу каже да је кључан за стабилност цијеле регије и европску перспективу.

У документу су наведени индикативни кораци за довршетак чланства Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године. Према документу, до краја 2019. године те државе би требало да буду фокусиране на испуњење прелазних мјера из подручја владавине права. Србија их има чак 50, а након што се потврди њихово испуњење, ЕУ ће одредити мјерила за затварање тог поглавља.

Осим тога, до краја те године Србија мора да оствари свеобухватну нормализацију односа с Косовом.

„Србија и Косово најкасније до овог рока морају да постигну свеобухватну нормализацију односа која би отворила пут за даљи супстанцијални напредак Косова на путу према Европским интеграцијама“, пише у нацрту.

БиХ би до 2019. године требало да добије статус кандидата, ако до тада доврши поступак слања одговора из упитника и Комисија заврши свој дио посла.

Албанија, ако испуни услове, и Македонија, ако ријеши питање имена с Грчком, имаће 2019. године замах у преговорима о чланству.

Као година у којој би Црна Гора и Србија требало да закључе преговоре о чланству помиње се 2023. Исте године би Босна и Херцеговина требало да их отвори.

Наредне године предвиђа се потписивање Уговора о приступању између ЕУ и Црне Горе као и ЕУ и Србије, на приједлог Европске комисије и уз давање пристанка Европског парламента.

Тај уговор би требало да на вријеме ратификују све државе-чланице, како би те две државе ушле у ЕУ до краја 2025. године.

(Спутњик)

Извор: Радио Телевизија Републике Српске