Хрватске оптужбе су лажне, мој отац није злочинац!

Исповест Јасне Вучетић, чији је отац ухапшеног у Црној Гори. Црногорци га, болесног, држе у Спужу. Неправду тешко подноси. Дозволили му само један разговор телефоном

МОЈ отац је заустављао добровољце из Црне Горе који су 1991. године дошли у Сплит да не пуцају по граду и потпуно је бесмислено рећи да је наредио нечија убиства или гранатирање насеља. Сву ову неправду тешко подноси, јер зна да није учинио ништа лоше.

Ово нам прича Јасна Вучетић (51), кћерка официра ЈНА Павла Пантића (77), који је пре десет дана ухапшен у Црној Гори по потерници Хрватске. Он се сада налази у затвору у Спужу, где чека да ли ће га Црна Гора, у којој живи 24 године, изручити Хрватској.

– Све његове колеге кажу да су хрватске оптужбе лажне. Он није никакав злочинац, већ разуман и скроман човек, који је конфликте решавао разговором – прича нам Јасна, која са породицом живи у Београду. – Да је зликовац и неки наопак човек, не би га људи толико поштовали и волели. Одржавао је контакте и чуо се телефоном с времена на време и са неким старим пријатељима у Сплиту, па зар мислите да би Хрвати са њим уопште комуницирали да је стварно злочинац!?

Јасна прича да је њен отац 1991. године извукао војнике из Хрватске у Црну Гору, потписао им да су завршили војни рок и послао их кућама.

Оне вечери кад јој је отац ухапшен посумњала је да нешто није у реду.

– Позвала сам га два сата пошто је возом требало да пређе границу, а он ми је само рекао „Чућемо се“ и прекинуо везу. То ми је било чудно и нисам имала мира – наставља Јасна. – После сам га звала, а телефон је био искључен. Увече ми је његов колега и пријатељ јавио да је ухапшен. Телефон ми је испао из руке. Данима сам плакала. Нису га ухапсили кад је излазио, већ кад се враћао у Црну Гору. Као да је неко јавио да долази. У возу те ретко ко на граници и погледа, нарочито старе људе, а њега су баш тражили.

УХАПШЕН НА КАТОЛИЧКИ БОЖИЋ

ПАВЛЕ Пантић је по чину капетан бојног брода. У Сплиту 1991. године био је командант касарне „Лора“, а сад је у пензији. У Београд је долазио крајем децембра на контролу на ВМА, јер је пре шест месеци имао мождани удар. У повратку возом 25. децембра, при уласку у Црну Гору, на граници је ухапшен, јер га је Хрватска са још 30 других заповедника тадашње ЈНА окривила за ратне злочине, опкољавање градова и становништва на подручју Сплита.

Јасна каже да још не може да поверује шта се десило, па из навике окрене очев број телефона. Некад је искључен, а некад звони па неко прекине. Ипак, Павлу су дозволили да их позове 31. децембра увече.

– Јавила се моја кћерка и кад га је чула, почела је да плаче, па се и он расплакао. Причали смо свега минут-два. Питала сам га да ли му је топло, где спава, а он каже: „Ћелија је ћелија“ – прича нам Јасна. – Рекла сам му да се не нервира и да се држи и стрпи, а он пита: „Докле?“ Чини ми се да ништа више нисмо ни проговорили, само је рекао „Чувајте то дете“, мислећи на шестогодишњег праунука Стевана који носи име његовог оца. Онда је морао да прекине везу.

Пантићева кћерка каже и да су је звали из Амбасаде Србије у Подгорици, да су били код њега у посети, да су јој рекли да може да им се обрати за све што треба и да ће гледати да се покрене процедура како би се Павле Пантић евентуално изручио Србији.

– То ми је једина нада, јер сам ја због проблема са куком тешко покретна… – вајка се Јасна. – Стар је човек, тешко болестан, имао је прошле године мождани удар и успео је делимично да се опорави, има и тромб у нози и проблеме са притиском, који му је после хапшења био 140 са 120, скоро се саставио. Службеници из амбасаде су ми рекли да су му достављени лекови и да га у затвору доктор прегледа. Надам се да ћу га још једном видети, а опет један део мене ми каже да ће он то све тешко издржати.

ПЛАНИРАО ПРЕСЕЉЕЊЕ У БЕОГРАД

ЈАСНА Вучетић каже да првих неколико дана после хапшења оца скоро уопште није спавала.

– Кад је долазио у Београд због саветовања са лекарима на ВМА, говорили смо му да остане још који дан, али хтео је назад у Црну Гору. Већ неко време планирао је да прода ту кућу у Сутомору и дође у Београд да сви заједно живимо, али није се дало – прича нам Јасна.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Капетан ЈНА ухапшен због ратних злочина!

Ковач: Кроз „Лору“ прошло више од 1.000 Срба

„Лора“ је многима гробница