arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Хрватска слави четврт вијека етничког чишћења Срба

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оцијенио је да Хрватска ових дана није помпезно обиљежила само годишњицу своје независности, већ и четврт вијека етничког чишћења Срба који нису само прогнани него се покатоличују и похрваћују и на све начине, посебно оптужницама за ратне злочине, онемогућавају да се врате на дједовину.

Колона избјеглих Срба из Крајине
Колона избјеглих Срба из Крајине

Он је у изјави за Срну нагласио да ће наредни попис становништва у Хрватској 2021. године потврдити да је план Фрање Туђмана и осталих „очева Хрватске“ да Србе сведу на три посто и премашен, јер их по свему судећи тада у Хрватској неће бити ни толико.

„На попису 1991. године, према званичним подацима у Хрватској је било 582.000 Срба или 12,2 одсто. Југословена је на том попису било 106.000 или два одсто од укупног броја становника. Сви демографи са подручја Југославије се слажу да је најмање 80 одсто тих Југословена било Срби. На попису 2011. године у Хрватској је било 186.00 или 4,36 Срба“, рекао је Штрбац.

Он је нагласио да Хрватску од Срба нису очистиле само војне акције „Олуја“ и „Бљесак“ већ да се чишћење разним инструментима наставило и у „европској“ Хрватској.

„Урбани Срби се данас у Хрватској покатоличују и похрваћују. Тако Јовановићи постају Ивановићи, а Јовани – Ивани“, рекао је Штрбац.

Према подацима које је Штрбац добио од Српске православне цркве од рата на овамо у Хрватској је покатоличено око 30.000 православних Срба, а исто толико их је и похрваћено.

Он је нагласио да се Срби одлучују на тај корак да им дјеца, уколико их имају, не би била дискриминисана или да би сами, уколико су старије доби, могли да остану да живе без великих проблема.

„Свештеник Поповић из Загреба ми је рекао да се његов посао након `Олује` свео да издаје крштенице, како би Срби којим их је издао на основу њих били кризмани“, рекао је Штрбац.

Као илустрацију незаустављивог покатоличавања преосталих Срба у Хрватској Штрбац је навео свједочење његовог пријатеља – свештеника из Задра.

„Он ми је причао да му је само током једне године умрло 30 вјерника који су редовно долазили у цркву, а да је од тих 30 сахранио само двојицу покојника. Остале су, одлуком дјеце и породица сахранили католички свештеници. Звали су католичке свештенике да себе и своје најближе не би довели у опасност од реваншизма“, рекао је Штрбац.

Као један од највећих разлога због чега се не враћају „плодни и радно способни мушкарци, без којих нема будућности Срба у Хрватској“, Штрбац је навео процесе за ратне злочине.

„Хрвати су осмислили најперфиднији начин одржавања „демографске равнотеже“. Због оптужница, које се непрестано и изнова подиже у Хрватску се не може вратити најмање 100.000 Срба“, рекао је Штрбац.

Он је указао да су неки од инструмената да се Срби обесхрабре и трајно одустану од идеје повратка неријешено питање њихове имовине, пензија и низ других отворених питања, које Загреб очито не планира да ријеши, јер „подршку за своје нечињење имају у највећим центрима моћи“.

„Све им се толерише. Не дијеле они награде ових дана безвезе Геншеру и осталим који су заслужни. Као што су деведесетих пјевали `Данке Дојчланд`, јер знају они ко им је то све омогућио.. На челу су Ватикан и Њемачка“, закључио је Штрбац.

Извор: СРНА

Везане вијести:

„Олуја“, наш Саша и Колиндин цинизам балансери лицемјерјем …

Марија Милић: Олуја и послије Олује* | Јадовно 1941.

Олуја: Етничко чишћење под покровитељством НАТО-а …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​