Хрватска се опет окреће ХДЗ-у и екстремизму

Обележавање 19 година од акциjе „Олуjа“ у Книну, показало jе, овога пута отворениjе и jасниjе него икада до сада, да Хрватска и даље узмиче пред екстремном десницом и усташтвом. Како се догађаjи одвиjаjу, више jе него jасно да ће на следећим изборима ХДЗ преузети власт на свим нивоима. Чак и председничком

Знали су Иво Јосиповић и Зоран Милановић шта их jе прошлог уторка
чекало у Книну, на обележавању Дана домовинске захвалности, прослави
„Олуjе“, али тамо jе морало да се иде. Били су у мат позициjи: останак у
Загребу тог дана био би протумачен као врхунац издаjе националне
ствари, одлазак у Книн значио jе велико понижење на jавноj сцени. То се и
догодило.

СВЕ ЈАСНИЈА ПОДЕЛА Јосиповића и Милановића извиждали
су у Книну горе неко Здравка Мамића на Максимиру. Јосиповић jе некако и
привео своj говор краjу, док се у Милановићевом случаjу само нагађало
шта jе хтео да каже, jер су звиждуци и галама били jачи од постављеног
разгласа. Државна прослава у Книну, ту више нема никакве дилеме, постаjе
место све дубље поделе Хрватске на ону левичарску, шта год то у њиховом
случаjу значило, коjу представљаjу Јосиповић и Милановић, и Хрватску
коjа се клања пред десном реториком, живи у мржњи и нетолеранциjи према
свему што jе различито у националном, верском и културном смислу, мада
jе та врста набоjа с протеривањем Срба доживела трансформациjу: нишан jе
усмерен ка остацима антифашистичке Хрватске.
Ова подела постаjе све чистиjа, jасниjа, политички изрезбарена до
танчина. Вододелница jе однос према Независноj Држави Хрватскоj, иако се
ту избегава представа за jавност уз потпуно подигнуте завесе па jе
место „очитовања“ Јосип Броз Тито. То jе мање ризично. Јосиповић и
Милановић држе да jе Броз био хероj, наjзначаjниjа личност у историjи
Хрвата, човек без чиjег покрета (комунистичко-партизанског) Хрватске као
државе данас не би било, док jе за ХДЗ Тито ратни злочинац, убица,
диктатор.
Председника и премиjера Хрватске у Книну jе дочекало неколико хиљада
Хрвата, од коjих ће наjмање 90 одсто на следећим изборима −
председничким или парламентарним, свеjедно jе − гласати за ХДЗ. Био jе
то уводни тренинг, на локалу, увертира предизборне кампање за избор
председника Хрватске, коjи се одржава догодине. Главна звезда книнске
прославе беше jедна жена коjа у овом часу у Хрватскоj нема ниjедну
функциjу у државном апарату. Дакле, обичан грађанин. Ради се о Колинди
Грабар Китаровић, кандидату ХДЗ-а за председника, жени коjа у хрватском
бирачком телу за своjим противкандидатом, Јосиповићем (наравно, он ће се
кандидовати за други мандат) заостаjе свега 10 до 15 одсто, што jе
заиста надокнадиво имамо ли у виду чињеницу да се госпођа Китаровић као
кандидат за председника у jавности почела поjављивати тек пре десетак
дана.

ГОТОВИНА И КОЛИНДА Анте Готовина, ван сваке сумње
наjпопуларниjи хрватски генерал, ове године ниjе био у Книну. Остао jе
код куће и таj гест могао би да се протумачи као благо приближавање
Јосиповићу и Милановићу да се два дана раниjе ниjе догодило нешто друго:
Готовина jе на свом броду (узгаjа туне у Муртерском мору) угостио
Колинду Грабар. Посета jесте била приватног карактера, али фотографиjе
снимљене на том дружењу, обjављене у „Вечерњем листу“, jасно говоре да
jе генералу било важно да jавност сазна за његов сусрет с Колиндом.
Уосталом, ниjе дотична госпођа ишла да види како се узгаjаjу рибе, већ
да покупи додатне поене у jавности. Опште jе познато да Готовина ужива
велику популарност у хрватском друштву, и у оном делу коjи не симпатише
ХДЗ и не гласа за њих. Једно време, после ослобађаjуће пресуде у Хашком
трибуналу, за Готовину, Чермака и Маркач спекулисало се да би Готовина
могао у политику, чак као противкандидат Јосиповићу, али jе он сам после
краћег времена одбацио такву могућност, казавши да му ни накраj памети
ниjе да се бави политиком. Е, сад, зашто му jе Колинда требала на броду,
па све то у новинама… видећемо.
Китаровићева jе у Книн дошла у пратњи шефа ХДЗ-а, Томислава Карамарка, с
коjим jе дан раниjе посматрала финалну трку „Сињске алке“. Свуда су
дочекивани аплаузима, негде и овациjама, што jе Карамарку било довољно
за закључак да ће његова партиjа већ следеће године преузети комплетну
власт у Хрватскоj. Наиме, убеђен jе да ће Милановић почетком следеће
године поднети оставку и довести до расписивања ванредних парламентарних
избора, коjе ће, сматра, ХДЗ убедљиво добити. Као што ће − то веруjу
сви у ХДЗ-у а и све већи део хрватске jавности − Колинда победити
Јосиповића у трци за место председника.
Шта кажу резултати опипавања пулса jавног мњења? По  истраживању
спроведеном у организациjи две врло респектабилне агенциjе, ХДЗ у овом
тренутку има пет процената предности над Милановићевом
Социjалдемократском партиjом. Та предност се лагано повећава и тешко да
се у Хрватскоj може догодити нешто што би драматично променило оваj
тренд. Економска ситуациjа jе изузетно тешка, варљиво лето донело jе
много слабиjу туристичку сезону него иначе, инвестициjа ниоткуда, без
обзира што jе Хрватска чланица Европске униjе, све више младих, углавном
с високим образовањем, напушта ову државу. Будућност jе магловита,
ништа боља од оне у другим републикама бивше Југославиjе, коjе су jош
далеко од ЕУ.

СЕРИЈА ИНЦИДЕНАТА А шта jе са Србима у овоj причи?
Њих у Книну нико ниjе ни споменуо. Пуповац jе неколико дана пред дернек
казао да неће у Книн, Џакула се насанкао пре две године, отишавши тамо
као службени представник „хрватских Срба“, како су га наjавили, али
заузврат, осим пажње тамошњих медиjа, ништа ниjе добио за српску ствар,
преварили су га, па ове године ниjе хтео ни да чуjе за поновно
поjављивање на слављу у част „Олуjе“.
Уз све горенаведено, случаj jе хтео да обележавање Дана домовинске
захвалности прође у сериjи инцидената, почев од оног са звиждањем у
Книну, закључно са падом авиона Хрватског ратног ваздухопловства
„МИГ-21“ недалеко од Загреба. Пилот се катапултирао на висини од 250
метара, тако каже истрага, и остао jе жив. „МИГ“ jе треснуо о ливаду код
Велике Горице, некако у време када су слављеници, по окончању
протоколарних активности, ходали улицама Книна и витлали заставама, или
седели у тамошњим баштама присећаjући се дана „Олуjе“ када jе „славна
хрватска воjска ослободила Книн од четника“. Пад авиона био jе нови
ударац на понос онога што се данас зове хрватска воjска. Ниjе ово jедини
случаj проблема с хрватским ратним авионима. Та земља има, седам „МИГ
21“, наводно, од коjих су до пре неки дан само два била у возном стању, а
од уторка jе остао jедан. Пре шест месеци инцидент с „МИГ“-ом имао jе
jедан од наjбољих хрватских пилота кад му се на висини од седам
километара угасио мотор коjи jе ипак успео да активира и да се, уз
велике напоре, с димом у кабини, спусти на загребачки аеродром.
Ниjе одгорега знати да су ове авионе Хрватима продали Украjинци, уз
обавезу да их модернизуjу и одржаваjу. Према изворима из воjних кругова,
модернизациjа jе урађена аматерски, мотори и уређаjи на земљи и некако
функционишу, али у ваздуху, тврде хрватски воjни пилоти, све делуjе
другачиjе, отказуjу и сваки лет jе ризичан. За пилота и оне на земљи.
Загреб jе љут на Украjину, на тамошњи воjни ремонтни завод, све мање
веруjе у њихову стручност, па jе пре извесног времена министрица спољних
послова Хрватске Весна Пусић звала свог руског колегу, Сергеjа Лаврова,
и молила га да се Русиjа укључи и помогне. Лавров jе, кажу у Загребу,
обећао да хоће.
Ниjе ово прва мука Хрвата с „МИГ“-ом. Пре четири године, на воjноj вежби
у близини полигона код Слуња, два „МИГ 21“ пала су после додира крилима
у ваздуху. Службено jе саопштено да се радило о грешкама пилота, али
неслужбена верзиjа каже да су jедном од авиона отказале команде.
У раним преподневним сатима, на дан славља „Олуjе“, jедан бивши хрватски
гардиста, учесник Домовинског рата, разнео се бомбом. Још ниjе познато
због чега. Опроштаjно писмо ниjе пронађено. На себи jе имао свечану
гардиjску униформу.

РАДИКАЛНО ДЕСНО Један део оних коjи су присуствовали
прослави у Книну спустио се доле у Петрово поље код Дрниша, тачниjе у
село Чавоглаве, родно место проусташког певачког трибуна, Марка
Перковића Томпсона. Дочекало их jе више хиљада Хрвата из целе земље и
диjаспоре. Исто вече одржан jе велики концерт, с Томпсоном, наравно, као
главном звездом. У поподневним сатима, у Чавоглавама jе виђено неколико
десетина, углавном млађих људи у црним униформама и с капама са
усташким знамењем.
Нема сумње да Хрватска клизи удесно, тачниjе радикално десно, с обзиром
на чињеницу да jе ова држава, створена 1991. године, константно на
десници. Таква оцена не долази од понашања Милановића и Јосиповића,
посебно не од Милановића, коjи jе ван сваке сумње антифашиста и оштар
противник и наjмањег облика исказивања разумевања, да не кажем симпатиjа
за НДХ и усташтво, већ од непромењеног става интелектуалне елите,
већине медиjа у Хрватскоj, Католичке цркве. Став jе идентичан с
гореизнетом оценом хрватских десничара о Јосипу Брозу. Та позициjа
двадесетак година хранила се односом према Србима, али како jе Срба у
Хрватскоj све мање, шири се сукоб између десне и леве Хрватске. Таj
сукоб jе за сада у инцидентима, као што беше оваj у Книну, али нико не
може рећи да ће на томе и завршити. Напротив.
Шта о свему овом каже Европска униjа? Ништа. Европу апсолутно не
интересуjе шта се догађа у Хрватскоj. Чак jе и Милораду Пуповцу jедном
приликом у Бриселу речено да се Срби за решење своjих проблема у
Хрватскоj мораjу обраћати искључиво Загребу jер jе Хрватска чланица
Европске униjе, земља високих европских стандарда, па те ствари мора
сама да решава. Знамо и видимо како их решава. А Србиjа ћути. Упорно, у
страху да jоj се не пребаци мешање у унутрашње ствари Хрватске, да jоj
се не сервира прича о деведесетим годинама.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Печат