Хрватска припрема усвајање измене закона које ће омогућити отварање архива из периода бивше СФРЈ, до 22. децембра 1990.
Очекује се да ће то ујединити, иначе, веома подељено хрватско друштво.
Предлагач измена закона је Мост независних листа, мања чланица владајуће коалиције, на чијем је челу Божо Петров, који је и председник Сабора.
Петров у интервјуу за загребачки Вечерњи лист објашњава да је хрватско друство оптерећено поделама које, како каже, углавном почивају на искривљеним чињеницама и намерама због стицња поллитичких поена.
Те поделе, према његовим речима, делују деструктивно на цело друштво у односу на само суочавање с истином, што омогућава манипулацију подацима, особама, али само у сврху јефтиног и личног интереса.
– Жртве на које се неки позивају, најмање су им битне. Зато желим коначно да се прекине са том темом и све стави на сто – каже Петров.
Верује да ће се на тај начин доћи до преко потребног суочавања с истином, јер је помирење у још увек подељеном друштву предуслов за градњу будућности неоптерећене непродуктивним расправама.
– Само потпуна транспарентност може нас увести у боље друштво, без подела – навео је Петров и додао да је сигуран да је грађанима драже да у преносима саборских седница слушају аргументоване расправе о законима уместо заступнике, који у 2017. години спомињу „усташе, партизане, Удбу и друге појмове које је давно требало препустити стручњацима“.
Петров је рекао да ће доступна бити архивска грађа настала до 22. децембра 1990. године, коју су створила државна тела и друштвено-политичке организације попут, Савеза комуниста Хрватске.
А изузетак би, каже, била само архивска грађа која садржи осетљиве личне податке попут података о расном или етничком пореклу, здрављу, полном животу појединца те кривичним делима и прекршајима.
Петров прецизира да теба имати на уму да држава чији су се интереси и сигурност штитили тајношћу података више не постоји, па не постоји ни разлог због којег би ти подаци требало да буду тајни.
Извор: Интермагазин