Хрватска не одустаје од тајних оптужница

По Интерполовим потерницама Хрватске за наводне ратне злочине, у веома кратком временском периоду од свега недељу дана ухапшена су двојица Крајишника

Ко је све на списку са Будачом?

Оптужницом којом је ухапшен Стеван Будача, истовремено су процесуирана још десеторица припадника Територијалне одбране Батине. Због истог кривичног дела на списку су: Стјепан Петришин, Милан Галетић, Стеван Леополд, Фредик Михајловић, Милан Миланковић, Бела Пап, Петар Саиловић, Никола Сајловић, Драгољуб Шторк и Дамир Жужић.

За председника Веритаса, Саву Штрпца нема дилеме да је реч о “пролетњем лову на Србе” којим Хрватска “показује да не уопште не планира да одступи од стратегије да су сви крајишки Срби ратни злочинци”.

– Обојица ухапшених налазили су се на списку Државног тужилаштва Хрватске из 2013. године. На том списку је укупно 1.577 имена крајишких Срба који су осумњичени, осуђени или оптужени за ратне злочине. И поред тога, они су без проблема одлазили у свој завичај или путовали Европом, а да их нико није ни зауставио – упозорава Штрбац.

Оба случаја српска штампа је пренела тек као штуре информације. Штрбац открива за “Вести” ко су ухапшени Срби и због чега се терете

У суботу је у луци Галаци на Дунаву, румунска полиција ухапсила 51-годишњег Стевана Будача из места Батина код Белог Манастира. Према подацима које смо добили од његове породице он је до тог тренутка радио као механичар на одржавању бродских мотора на броду у власништву фирме Петрол и пловио без икаквих проблема читавим током Дунава – открива Штрбац. Будача има српско држављанство, а Апелациони суд у Галаци одредио му је екстрадициони притвор против од 15 дана и наредно рочиште заказано за 20. мај. Овај Крајишник се нашао иза решетака на основу потернице коју је 5. маја расписао Окружни суд у Осијеку. Ставља му се на терет да је у периоду августа 1991. до јесени 1995. године у месту Батина као члан “паравојне групе ‘Штаб ТО’” учествовао у “терористичким акцијама” против Хрвата и Мађара, укључујући спречавање и ограничавање њиховог слободног кретања, пребијања и других форми злостављања, застрашивања, депортовања Хрвата и Мађара.

Злоупотреба Интерпола

Штрбац подсећа да је основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света до сада ухапшено 168 Срба, од којих су 59 екстрадирани у Хрватску.
– Од тог броја, до сада је против 23 Крајишника поступак обустављен или је оптужба одбијена тако што је ратни злочин преквалификован у оружану побуну. На овај начин сви ти људи који су годинама малтретирани на крају нису имали могућност да траже обештећење за време које су провели у затвору. Јасно, овде се може поставити и питање злоупотребе Интерпола од стране Хрватске – наглашава Штрбац.

“Дана 9. септембра 1991. године, заједно са једним саучесником пуцао и бацио гранате на кућу Антуна Видовића, а затим 17. 9. 1991., са још двоје саучесника ухапсио и испитивао Марина Самодворца, а након што су га претукли провели су га крвавог кроз село, а затим га одвели даље, од када му се губи траг”, стоји у овој оптужници.

Осам дана раније, на граничном прелазу Каракај, ухапшен је и 62-годишњи Ђорђе Ркман из Осијека који је пре него што је у одсуству осуђен на вишегодишњу робију због наводног ратног злочина, провео 45 дана у затвору у Осијеку 1991. године.

– Њему се стављају на терет наводни ратни злочини над цивилним становништвом на подручју Осијека и околних места и то у периоду од јула 1991. до 5. маја 1992. Заједно са још 13 Срба он је пресудом Жупанијског суда у Осијеку од 25. маја 1995. осуђени у одсуству на дугогодишње казне затвора. Мада су сви они осуђени због убиства десет и рањавања 30 особа, карактеристика овог процеса је да је већина оних који су затражили понављање поступка на крају ослобођени – истиче Саво Штрбац.

Према Веритасовим сазнањима Ркман се са још 13 лица терети да су поменутом периоду “у више наврата” наредили пуцање и учествовали у пуцању из минобацача и другог тешког оружја по Ђакову, Пешинци, Коритни, Мрзовићима, Семељцима, Владиславцима и Храстину “без избора војних циљева, а по цивилном становништво и по цивилним, привредним, културним, комуналним и другим објектима”.

– Међутим, у овој пресуди не стоји да су га 7. јула 1991. године на радном месту ухапсиле Зенге под командом Бранимира Главаша и да је у осјечком затвору провео 45 дана. Тамо је, према сведочењу његове породице, више пута брутално пребијан због чега је остао трајни инвалид. У Шодоловцима је живео до 1997. године, када је прешао у Остојићево код Чоке, где живи до данас – наводи Штрбац.

Аутор: Ђ. БАРОВИЋ

Извор: Српски народни форум

Везане вијести:

Линта: Неприхватљиво константно хапшење крајишких Срба …

Дат списак за хапшење 76 Срба | Јадовно 1941.

Лов на Србе по хрватским потерницама | Јадовно 1941.