Хрвати траже гробове у Славонији и Барањи

Захтеви комшија око несталих у преговарачком поглављу 23 Србије са ЕУ. Одаловић: Претражујемо архиве, информације делимо са Загребом

Са листе захтева на којима Хрватска инсистира током преговора у оквиру поглавља 23, о правосуђу и владавини права, код питања несталих веома брзо могло би да дође до значајног напретка.

Како сазнају „Новости“, Београд и Загреб максимално су интензивирали сарадњу пошто су српски премијер Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић потписали Декларацију о унапређењу односа, а комисије за нестале две земље практично су у непрекидном контакту.

Како за „Новости“ каже председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић, један од најкрупнијих хрватских захтева је да се провере информације које они имају о наводном измештању гробница у Славонији и Барањи:

– Дат је налог свим државним органима, претражују се архиве и све информације до којих будемо дошли поделићемо са хрватском страном. То смо и до сада радили и тако је решено неколико случајева за које је Хрватска била посебно заинтересивана.

Одаловић напомиње да и Србија има захтеве према Хрватској. Он објашњава да постоји око 120 гробница широм Хрватске, где су санацијом терена после „Бљеска“ и „Олује“ пронађена тела која још нису ексхумирана.

– Посебна тема, где очекујемо квалитетнији резултат, је да се, не само у мртвачницама у Хрватској, него и у Сарајеву, Зеници, Тузли, Бањалуци, Приштини изврши провера тела која се налазе у њима, а њихов идентитет није утврђен. У читавом региону постоји скоро 5.000 пронађених тела, која нису идентификована.

Одаловић каже да се у евиденцијама 2.100 људи из Хрватске воде као нестали, а да Загреб има 970 захтева за тражење:

– Постоји још једна категорија, оних који нису ушли у званичну евиденцију и постигли смо договор са хрватском комисијом да се тих 699 имена провере кроз званичне евиденције Хрватске, да ли о њима постоје сазнања, евентуално место сахрањивања.

Када је реч о још једном захтеву који Хрватска покушава да прогура кроз поглавље 23 – ратној одштети – Одаловић каже да је то питање које две државе треба да решавају на другачијим нивоима, јер је питање каква се све то ратна одштета може тражити и ко све на њу може да има право.

ГРАНИЦА ИДЕ НА АРБИТРАЖУ

ЗА разлику од несталих, где се сарадња двеју земаља појачава, питање границе између Србије и Хрватске највероватније ће ићи на међународну арбитражу. Иако око ове теме постоје контакти Београда и Загреба, позиције обеју страна су „закуцане“ и тешко ће доћи до помака у билатералним разговорима.

Аутор: Д. М.

Извор: НОВОСТИ