arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Хрвати неће добити гарантована места

Мале шансе Србије да испуни захтев хрватске заједнице да јој се омогуће сигурни мандати у парламенту. Наши прописи мањинама нуде природан праг од 15.000 гласова

Народнa скупштинa Србије
Народнa скупштинa Србије

ЗАСАДА не постоје шансе да Хрвати добију загарантована места у Народној скупштини Србије.

Ово би, у најкраћем, био одговор власти на захтев Хрватског националног већа у нашој земљи да им се омогуће „резервисани“ мандати. Како се процењује, то би отворило и питање мандата за остале националне мањине, што је у овом тренутку технички тешко изводљиво.

Посланик и члан међувладине комисије за спровођење споразума о међусобној заштити националних мањина са Хрватском, Александар Чотрић, објашњава да је Србија националним мањинама обезбедила заступљеност у Скупштини кроз позитивну дискриминацију:

– Наши прописи предвиђају природни праг за улазак у парламент за мањине, што значи да им је довољно око 15.000 гласова, док је већинским листама потребно око 200.000. Хрвата у Србији имао око 70.000 и не би требало да имају проблем да се организују и освоје мандате.

Иначе, мешовита међувладина комисија Србије и Хрватске није се састала већ две године. Представници Срба у Хрватској кажу да ни Београд ни Загреб не поштују споразум и да се њихов положај погоршава због заоштравања односа двеју држава.

Причу о споразуму подгрејао је председник Хрватског националног већа Славен Бачић, који је рекао да Србија није испунила два кључна питања – гарантована посланичка места и сразмерну заступљеност у органима власти на свим нивоима.

Саша Милошевић, заменик председника Српског народног већа из Хрватске и члан међувладине комисије, потврђује да обе стране нису испуниле своје обавезе:

– Хрвати у Србији имају и проблем са уџбеницима и приступом пословима у јавним службама. Са сличним тешкоћама срећемо се и ми у Хрватској, а највећа је управо недовољна заступљеност у јавним службама. Немамо места која су нам законом загарантована – од заменика у министарствима до локалне самоуправе.

Срби у Хрватској имају гарантована три посланичка места у Сабору. Њихови представници бирају се са посебне листе и само Срби могу да гласају за њих. Осим у Хрватској, српска мањина има гарантовано посланичко место у Румунији, док у Мађарској имају посланика – портпарола који присуствује расправи, али нема право гласа. У Македонији тренутно имамо једног посланика, који је ушао у парламент на листи ВМРО.

УЛАЗ ПРЕКО ДС

У скупштинском сазиву од 2008. године Хрвати су имали једног посланика који је био на листи тада владајуће ДС. Милошевић сматра да је то добар начин да се обезбеди присуство Хрвата у српском парламенту, без промене Устава.

Аутор: В. МИЈАТОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​