Хрвати и ми

Односи Србије и Хрватске, две највеће државе настале на рушевина Југославије, имају велики значај за Балкан. Хрватска има посебну политичку важност за Републику Србију. Југославија никада није успостављена на истинском српско-хрватском споразуму. Да је тако било, Југославија можда не би успела, али би наша историја свакако била мање насилна. Није тајна да велики део хрватске политичке јавности већ деценијама кује националну посебност на односу према Србији. Битан део хрватскох политичара Србију и Српство поиствећују са злом.

Данашња Србија је прихватила исход ратова из деведесетих година. Она је још у Милошевићево време прекинула сваку активност којом би помагала политичку борбу српског народа у Хрватској. Српске владе су прихватиле да хрватски судови суде за ратне злочине скоро искључиво Србима, чак и држављаима Србије. Србија је тиха у вези са 400.000 људи који су у разобљу од 1990. до 1996. прогнани или избегли из Хрватске. Нема званичне реакције на тужбу Хрватске у којој је између осталог за прогон Срба у „Олуји“ окривљена Србија. Ердутски споразум није у потпуности испуњен. Укинути су српски аутономни котари. Десетине хиљада Срба из Хрватске изгубило је станове. Коначно, упркос непорецивој чињеници да су ЈНА и СВК у рату чиниле злочине, према званичним подацима, српски народ у Хрватској, који је чинио мање од 15 одсто становништва, има удео од око 25 одсто жртава рата.

ГОВОРЧИЋ У ЈАДОВНУ Ту је и однос према прошлости. Председник Тадић је ове године посетио Јадовно. Јасеновац се није усудио обиђе, пошто је на годишњицу пробоја логораша из 1945. године, тамо уз хрватску химну и заставу било речи о злочину српских снага у Овчари 1991. године У Јадовну над јамом у којој лежи више Срба него што има хрватских жртава неке српске војске од 1918. до данас, председник Србије се врпољио и изговорио један политички коректан говорчић. Хрватски колега га је раније позвао да претходно посети Загреб и учествује у прослави двадесетогодишњице хрватске независности. Тадић се оглушио, а Јосиповић је на то пропустио да дође у Јадовно. Обележавање годишњице у Јадовну несумњиво је прошло боље него претходне године: тада су једну девојку из Србије привели и новчано казнили зато што је на капи имала државни грб Републике Србије. Хрватски хелсиншки одбор је тамошњу полицију критиковао, али званична Србија није.

Хрватска је претходних дана славила годишњицу „Олује“, од ове године у Хагу првостепено означене као „заједнички злочиначки подухват“. Премијерка Косор је, међутим, поздравила хрватске хашке осуђенике Готовину и Маркача. Потпредседник њене владе и један посланик у хрватском Сабору су критиковали такав гест. Премијерка је, међутим, изјавила да је то боље него „славити Дражу Михаиловића“. Премијерка можда не зна једну ситницу. Драгољуб Михаиловић је осуђен од суда режима за чијим жртвама скоро сваке године плаче у Блајбургу. Осуђен је на монтираном стаљинистичком процесу – за сарадњу са окупатором и издају. За злочине над Муслиманима и Хрватима није осуђен. За злочине према Хрватима тешко да је могао да буде осуђен, пошто команду над четиницима у Лици и Далмацији није имао, а ти злочини су у односу на усташки геноцид над Србима бројчано мањи за око деветстотина (900) пута. Има још једна чињеница. Михајовића је одликовао председник САД Хари Труман, а одликовање је много деценија касније генераловој ћерци уручио амерички амбасадор у Београду. Ето парадокса – сила без које „Олуја“ тешко да би била могућа требало би да се постиди због „слављења Драже Михаиловића“!?

Али наши су посматрачи одахнули. Кажу, председник Јосиповић – један од аутора оне тужбе против Србије на коју смо одговорили противтужбом сместа изјавивши да ћемо је повући и заборавити на Јасеновац и „Олују“ уколико и Хрвати повуку своју – није аплаудирао поздравима осуђеницима Готовини и Маркачу. Јосиповић је, међутим, изјавио да разуме тугу Срба, али очекује да у будућности славе „Олују“ заједно са Хрватима. Вероватно ће се и ту од Тадића очекивати да повуче ногу и први почне са прослављањем.

ШТА ЈЕ ПЕРВЕРЗНИЈЕ Право да кажем, не знам шта је перверзније. Да ли болесна мржња која је довела до тога да један од најцењенијих савремених хрватских историчара напише историјску неистину да је генерал Драгољуб Михаиловић осуђен на смрт због геноцида (1946. године ! Дакле вероватно прва таква пресуда на свету) над Муслиманима, Хрватима и Албанцима! Или хрватска премијерка, којој је мртви српски генерал на памети колико и живи хрватски првостепени осуђеници. Или можда „умерени“ Јосиповић, који би желео да сви заједно славимо дан када је убијено 1.922 припадника српског народа.

Власти у Србији су, наравно, смирене. Национализам, сличан оном свенародном у Хрватској, остављен је прогнаницима, рођацима и породицама убијених, сиротињи, примитивцима, болесницима, маргинализиван у изборне гестове и непријатне инциденте. Важно је да се европски пријатељи не љуте. У време Милошевића, чији су агенти у Крајини радили и за Туђманов режим, који се са хрватским колегом дружио више него Тадић са Јосиповићем – па су за време рата чак инсталирали и црвени телефон преко кога су ћијукали читаву једну деценију – било је важно да српски режим заради.

Погрешили смо верујући да ћемо заувек имати државу и да су нам остали становници превелике земље у којој смо били мањина, браћа, коју наше вође могу да употребљавају и злоупотревљавају како им се свиди. Све се то завршило у великом расулу, несрећи и нашем понижењу. Трагично је што то понижење траје и данас. Уместо да се бавимо правима српског народа у Хрватској, ми се преко Хрватске удварамо Бриселу и спороводимо регионалну политику која је корисна само страначким интересима наших политичара. Када наше политичаре и богаташе угрозе, они почну да се понашају сасвим другачије. Једном таквом су у Хрватској запленили јахту и он сада преко националне телевизијске фреквенције води кампању против Загреба. Хистерична реакција која показује шта је нашим политичарима и богаташима једино важно на овом свету. Шта би онда требало да ураде стотине хиљада наших прогнаника који су остали без ичега и којима су најмилији убијени или заточени?

Извор: СРПСКА ИНФОРМАТИВНА ПЛАТФОРМА