Храстов пуштен из затвора 14 мјесеци прије истека казне

Михајло Храстов три је пута ослобођен на Жупанијском суду за убиство 13 српских резервиста. Врховни је суд такођер одлучивао три пута

Изласком Михајла Мише Храстова 9. децембра из казнионице у Липовици с издржавања четверогодишње затворске казне на условни отпуст окончан је најдуговјечнији поступак хрватског правосуђа. Храстов, осуђен због убиства тринаест српских резервиста на Коранском мосту у Карловцу 21. септембра 1991. године, на слободу је изишао око 14 мјесеци прије, након што је Повјеренство за условни отпуст Министарства правосуђа прихватило његову молбу.

Пресуде за 23. поглавље

Је ли завриједио чин милости предсједнице државе, никада неће знати јер о молби за помиловање коју је поднио није имао тко одлучивати зато што је предсједница распустила своју комисију још у фебруару, а нова још није именована.

– Жупанијски суд у Карловцу три је пута пред потпуно измијењеним вијећем Храстова ослободио јер се радило о нужној обрани, али мишљење тих девет судаца очито ништа није значило. Врховни суд га је био осудио на осам година затвора, а кад смо се жалили, казна је смањена на седам. У затвору је био 25 мјесеци када је Уставни суд пресуду Врховног био укинуо, а у том правном вакууму, када против Храстова није било никакве правомоћне пресуде, РХ је досуђивала накнаду штете обитељима наводних жртава, и то милионске износе, да би се у коначници тај износ тражио од Мише. Катастрофа – каже Крешимир Вилајтовић, адвокат Михајла Храстова.

Након што је поступак по трећи пут завршио пред Врховним судом, Храстов је осуђен на четири године затвора, адвокат се жалио, но пресуда је потврђена па је Храстов у априлу отишао на издржавање затворске казне:

– Ово је црна рупа хрватског правосуђа, апсолутни преседан. С индигнацијом одбацујем осуђујућу пресуду Врховног суда који очито жели писати нову хрватску историју. Али нити је Врховни суд ослободио Хрватску нити ће историју писати. Писао ју је Храстов и његови пријатељи, драговољци. Михајло Мишо Храстов је херој Домовинског рата – каже адвокат Вилајтовић, нагласивши како се у овом случају радило о политичком процесу, те да су осуђујуће пресуде биле донесене уочи отварања и затварања 23. поглавља, без којег се није могло у ЕУ.

Када је Уставни суд због процедуралних погрешака, попут јавног необјављивања одлуке, укинуо пресуду Врховног суда, Храстову је одобрено да тражи одштету, а Врховни суд био је дужан јавно му се извинити. Ништа од тога још увијек се није догодило.

Врховни суд није вјеровао

Адвокат Вилајтовић каже да током овог маратонског поступка није било никаквих доказа да је драговољац Михајло Мишо Храстов тог 21. септембра 1991. године на Коранском мосту пуцао из било каквих других разлога осим нужне обране. Као што је то у три ослобађајуће пресуде – 1992., 2002. и 2007. године – био утврдио Жупанијски суд у Карловцу, којему Врховни суд није повјеровао.

Аутор: Марина Боровац

Извор: Vecernji.hr

Везане вијести:

Окончана 25-годишња правна битка: Михајло Храстов од …

Сведок: На заробљенике ЈНА пуцала четири хрватска полицајца …

Годишњица масакра на Коранском мосту | Јадовно 1941.