Хорти је знао за злочине

Сомбатхељи и Фекетехалми су исказе пред судом у Новом Саду давали одвојено, али због опречних ставова о томе ко је заправо крив за оно у шта се рација претворила, суочени су лицем у лице

Током новосадског процеса, недвосмислено је утврђено да је мађарски регент Миклош Хорти још у јануару 1942. веома добро знао шта се дешавало у Новом Саду, али и другим местима у Јужној Бачкој. То су, свако из свог угла, потврдиле две кључне линости покоља који однео близу 4.000 невиних живота – директни налогодавац рације и начелник мађарског Генералштаба Ференц Сомбатхељи-Кнаус и главнокоманудјући свих операција које је она обухватила, Ференц Фекетехалми-Цајднер.

– Увек када су предузимане веће војне акције, ја сам извештавао регентовог главног ађутанта, генерала Лајоша Керестеш-Фишера, а он о томе реферисао Хортију. Ако је овај имао примедбе, ми смо мењали наше планове, ако није, то је значило да је са њима сагласан. Тако је било и у случају рације. Примедаба није било и то је била потврда регентове сагласности – рекао је пред судским већем Сомбатхељи.

Са генералом Лајошем Керестеш-Фишером, иначе млађим братом мађарског министра унутрашњих послова Ференца Керестеш-Фишера који је, са Сомбатхељијем и министром одбране Карољом Бартом, донео одлуку о проширењу рације на Нови Сад, у врло блиским односима је био и Фекетехалми-Цајднер. Безрезервно су, наиме, делили иста, пронемачка уверења и добро се котирали у Берлину.

Фекетехалми је 1942. командовао V сегединском армијом и до Хортија је могао да дође прескачући хијерархијски надређеног Сомбатхељија, што је начелник мађарског Генералштаба на суђењу у Новом Саду, не без резигнације, у више наврата и потенцирао. Штавише, Фекетехалми је могао да рачуна и на регентову личну заштиту. Она је, како смо већ видели, и потврђена 15. јануара 1944, када му је, током будимпештанског суђења за злочине у Јужној Бачкој, омогућено да неометано побегне у Немачку.

– Од генерала Лајоша Керестеш-Фишера сам раније добио и једно писмо у којем ми је писао да је регент упознат да ме због рације нападају, али да ће он пазити на то да ми се не догоде никакве напријатности, јер зна да сам у рацији поступао као војник – открио је он на суђењу у Новом Саду, потврдивши тако да је Хорти био добро упознат са злочинима у Јужној Бачкој.

Сомбатхељи и Фекетехалми су, иначе, своје исказе пред судом у Новом Саду дали одвојено, а због опречних ставова о томе ко је заправо крив за оно у шта се рација претворила, касније су суочени лицем у лице.

– Ви сте издали наређење да се изврши чишћење и најенергичнија одмазда – рекао је Фекетехалми начелнику Генералштаба.

– То није тачно, оно што сте ви радили на терену није било у складу са мојим наређењима – одговорио је Сомбатхељи.

– Ви сте ми рекли да сви конци Жабаљског устанка воде у Нови Сад и да се чишћење и одмазда спроведу и тамо – био је упоран Фекетехалми.

СВАЂА ОКО БУНДИ

Поред бестијалног убијања невиних људи, Новосадска рација се, како смо већ видели, претворила и у велику пљачку. Зато је председник Судског већа Петер Варга упитао Фекетехалмија да ли зна да су његови војници и официри пљачкали жртве. – Једино с чиме сам упознат када је о томе реч, јесте да су се пуковник Граши и контраобавештајни мајор Ференц Фоти посвађали око неких шест бунди – одговорио је Фекетехалми.

– Ни то није тачно. Ви сте мене известили да су се партизани из Шајкашке повукли у Нови Сад и да је рацију зато оправдано и потребно проширити на град. На основу тих ваших тврдњи, ја сам са министром унутрашњих послова Керестеш-Фишером и министром одбране Карољем Бартом и донео одлуку о проширењу – узвратио је Сомбатхељи.

Генерал Фекетехалми је покушао и да одговорност за крвави развој догађаја на терену пребаци и на своје подређене команданте. Тако је, говорећи о покољу у Шајкашкој, тврдио да га је командант Првог оружаног одреда, пуковник Ласло Деак, погрешно обавештавао и о размерама „устанка“, које је преувеличавао, и о броју цивилних жртава, који је, опет, умањивао.

Када је о рацији у Новом Саду реч, пред судом је инсистирао на тврдњи да је он био само посматрач и да су за злочине директно одговорни командант Другог здруженог одреда пуковник Јожеф Граши и њему подређени војни и жандармеријски команданти.

– Још када нам је суђено у Будимпешти, сами сте рекли да сте ми трећег дана наредили да останем у канцеларији и да ћете сами обилазити терен. Ви сте рекли да ћете преузети контролу и руковођење рацијом. Као главнокомандујући, ви сте, да сте хтели, рацију могли да спречите или прекинете – негирао је Граши те тврдње приликом суочавања са Фекетехалми-Цајднером.

Могло се наслутити да ће се и у Новом Саду поновити оно што се претходно десило у Шајкашкој – рекао је пред већем Врховног суда Војводине пуковник Лајош Гал. То се осетило на састанку који је Граши, одмах пошто се вратио са саветовања са Фекетехалмијем у Србобрану, 19. јануара увече, одржао са својим подређеним командантима.

– Тада нам је саопштено да је рација проширена и на град и да више руководство очекује детаљно чишћење и енергичну одмазду. Тада је било речи чак и о томе да у Новом Саду пре убијања треба скидати одела, да не би пропадала. У рацији у Шајкашкој људи су убијани у оделима – рекао је Гал.

Гал је то, наравно, добро знао. У оба покоља – шајкашком, у којем је страдало 2.345, и новосадском, у којем је свирепо уморено 1.246 невиних људи – командовао је јединицама мађарске жандармерије. По Грашијевом налогу, он је, заједно са вишим полицијским саветником Јожефом Талијаном, 20. јануара израдио технички план Новосадске рације.

Према Галовом исказу пред судом, Граши који је као командант Другог оружаног одреда, у чијем саставу је била и жандармерија, оперативно спроводио рацију, у прва два дана није био нимало задовољан њеним ефектима, напротив.

– Другог дана ме је позвао у свој штаб и пребацио ми да све иде исувише млитаво и да оружје мало користимо. Инсистирао је да цивиле који се крећу улицама одмах збришемо митраљезима и да пуцамо чим видимо било какав сумњив покрет на неком прозору. Гал је признао и да је, по Грашијевом налогу, капетану Речне страже Жолту Зергоњију наредио да на залеђеном Дунаву нађе место погодно за масовно убијање и одлагање лешева. Овај је предложио да то буде плажа Штранд, што је и прихваћено. Уз то, као његов директно надређени старешина, одобрио је и план капетана Мартона Зелдија да се у ноћи између 22. и 23. јануара инсценира сукоб између „побуњеника“ и војске и тако подстакну убилачки пориви извршилаца рације.

То се 23. јануара и догодило, а баш тог трећег дана рације и најјезивијег дана у историји Новог Сада, убијено је преко 1.000 невиних душа. Обележио га је, крваво, „млади херој из Милетићеве улице“, Мартон Зелди. На суђењу у Новом Саду он ће бити највећи покајник, али ће за то бити касно.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (1)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (2)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (3)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (4)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (5)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (6)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (7)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (8)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (9)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (10)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (11)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (12)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (13)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (14)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (15)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (16)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (18)