Хитлерова одмазда српској престоници

На данашњи дан пре 76 година у бомбардовању Београда нестала и прва Југославија. Немачкој сили се херојски супротставио Шести ловачки пук

Иако је српска престоница била проглашена за отворен, односно небрањен град, Луфтвафе је, од 6. априла 1941. у 6.30, у таласима од по неколико стотина бомбардера и ловаца, три дана рушио и палио Београд. Немачкој сили се херојски, али безнадажно, супротставио Шести ловачки пук Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, који је у следећа два дана практично нестао у непрестаним ваздушним борбама око престонице.

– У 6.30 прелетела нас је велика формација немачких бомбардера, било их је више од стотину – сећао се капетан Милутин Гроздановић. – Чим смо их приметили, ускочили смо у авионе. Сваки од нас напао је по један бомбардер. После кратке паузе, поново смо, око 10 часова, узлетели и напали немачке бомбардере. Неки су летели ка Београду, а неки су се враћали. Мој боже, било их је тако пуно.

Однос снага био је неупоредив. Само у првом јутарњем таласу Београд су напала 234 немачка бомбардера и 120 ловаца. Пилоти Шестог ловачког пука имали су укупно 43 авиона. Њима су оборили, у зависности од извора, између 42 и 48 летелица.

– Постоји низ примера да су се југословенски војници срчано супротставили агресору: у одбрани Београда, на фронту у источној Македонији, у борбама код Крагујевца, Тополе, Аранђеловца, код Зворника… Али с обзиром на ангажоване немачке снаге, то је пало у засенак, нарочито после формирања Независне Државе Хрватске. Отпор у априлском рату је сломљен после девет дана. Кључна последица шестоаприлског бомбардовања је потпуно избацивање из употребе југословенске војне и цивилне власти, која више није ничим командовала. Дошло је до потпуног распада система – каже историчар др Бојан Димитријевић.

До данас постоје оштро супротстављена мишљења о томе да ли је морало доћи до немачке операције „Одмазда“ 6. априла, злочиначког разарања Београда и окупације Југославије.

– Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко с ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете – рекао је на суђењу немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст.

Послератно отварање британских архива открило је план Винстона Черчила да у пролеће 1941. створи југословенско-грчки балкански фронт, да би смањио притисак на Енглеску коју је Луфтвафе свакодневно бомбардовао. Према сведочанствима из архива британске тајне службе СОЕ, њени агенти су добили задатак да увуку у рат Југославију окружену немачким савезницима. Истог дана када је дошло до пуча у Београду и демонстрација против уласка у Тројни пакт 27. марта 1941, Хитлер је активирао Директиву 25 о нападу. Током тог и следећег дана 500 немачких борбених авиона је повучено из битке за Британију на аеродроме у југословенском суседству.

– Рат с Немачком је постао неизбежан после 27. марта – каже др Димитријевић. – Не може се рећи децидирано да је Велика Британија узрок, али је несумњиво да је Лондон остваривао утицај у делу војног врха који је извршио пуч. Чињеница је и да је постојало расположење дела јавности и војске да се иде у рат с Немачком, иако је у том тренутку то било потпуно нерационално, јер је војна моћ Трећег рајха била на врхунцу. Напад на Југославију је дошао у најгорој могућој констелацији снага. Поређења ради, она је била гора него 1999, кад је СР Југославију напао НАТО. Поуке из трагедије 6. априла нису извучене.

НЕСТАЛО ПОЛА ГРАДА

Британски обавештајци су после априлског бомбардовања 1941. известили да је сравњена половина тадашњег Београда. Жртве су биле искључиво цивилне, а из рушевина је откопано око 2.500 мртвих. Процене укупног броја убијених варирају од 4.000 до 10.000.

Аутор: Б. Субашић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Годишњица бомбардовања Београда | Јадовно 1941.

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан …

Дан када су нацисти разорили Бeoград | Јадовно 1941.