Хитлер о НДХ: То је малена, го*нарска држава

Хитлерово мишљење о словенским народима генерално није било добро, а у том анимозитету посебно су заузимали чак и Хрвати, који су током II светског рата формирали марионетску државу, савезника Трећег рајха.

Књига „Хитлер’с Табле Талк“ издата је још педесетих година, а 2000. доживела је реиздање. У питању је збирка монолога Адолфа Хитлера, као и разговора које је водио с блиским сарадницима у раздобљу од 1941. до 1944. године.  Све његове речи забележили су Хајнрих Хајм, Хенри Пикер и мартин Борман. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама, пише магазин „Еxпресс“.

Међу осталима, на неколико места спомиње Хрвате, и то у не нарочито ласкавом контексту. Иако никада није био на хрватској обали, рекао је да је у питању „сјајна туристичка дестинација“.

– Када би Хрвати били део Рајха, као изврсни војници немачког фирера чували би мочварна подручја. Како било, према њима не би требало да се понашамо онако како то сада чини Италија. Хрвати су јако поносан народ и требало би их заклетвом верности везати директно уз фирера. У том случају могли бисмо да се у потпуности ослонимо на њих. Рецимо, када испред мене стоји Кватерник (Славко Кватерник, усташки идеолог), у њему видим све оно што Хрвати јесу – чврст у пријатељству, а његова реч обавезује заувек – рекао је Хитлер у једном од својих говора.

Ипак, историјске околности показују како је Хрватска за њега била извор за пљачку и бесплатну радну снагу.

– Сваки тридесети човек ишао је у Немачку на присилни рад, а многи се нису вратили. Реч је о више од 200.000 људи из Хрватске и с подручја БиХ. Надаље, из НДХ су нацисти експлоатисали пољопривредне производе и руду. Хитлер је на НДХ гледао као на колонију – објаснио је једном за Еxпресс историчар проф. др Иво Голдштајн.

Његов колега Твртко Јаковина у једном од старијих издања Еxпресса појаснио како је Хитлерово мишљење варирало, као и да је фирер био склон онима који су му били савезници, иако је имао лоше мишљење о Словенима.

– Словенски народи у његовој империји нису имали другог места сем као робље за секундарне послове. Словаке, Хрвате и сличне третирали су као сељаке који су били глупи и ништа више од тога. У време рата излазиле су дечије сликовнице у којима су управо те народе приказивали у таквом светлу. Ипак, његов однос је недоследан. Бугари су му били најближи, па их је највише ценио, док су Чеси, о којима је говорио изразито негативно, у рату ипак прошли с мање губитака него други. Свако ко је био на његовој страни понекад је добио коју позитивну реченицу – рекао је Јаковина.

Покорност других народа

– Мађарима се лакше управља него Румунима. Каква штета да уместо Румуна не можемо поставити Хрвате – говорио је Хитлер о покорности других народа.

Убрзо потом открива скривене жеље.

– Говорећи опет о Хрватима, привлачна ми је идеја, гледано с етничког становишта, да их треба германизовати. С политичког гледишта та идеја ипак није остварива – објашњава Хитлер.

У НДХ немачки држављани били су у битно бољој позицији од осталог ненемачког становништва.

– Они су имали кључну, привилеговану улогу па нису морали да плаћају порез, нису морали да иду у војску, а чак су избегавали и затворске казне ако су морали да иду на одслужење због криминала – објаснио је Голдштајн.

Из свега тога јасно је видљиво да упркос појединим речима хвале, кажу историчари, Хитлер је Хрвате гледао само као оруђе у стварању нове Европе, а никако као равноправне.

– Штавише, када је говорио о стратегији, тврдио је да у овом тренутку у југоисточној Европи постоје „дрецкстаатен“ или го*нарске државице (мислећи притом на Мађарску, НДХ, итд.), али ће се тај систем након немачке победе у рату темељно променити – рекао је Голдштајн.

У својим разговорима Хитлер спомиње и идеју о наводном готском пореклу Хрвата.

– Хрвати су врло упорни у жељи да их не сматрамо Словенима. Они тврде да су потомци Гота – рекао је Хитлер.

НДХ му није била близу мисли ни срца.

– Усташке власти у НДХ толико су хтеле да се додворе нацистичком господару да су извукли ту теорију и поставили је као службену у том раздобљу. Ни тада та идеја није имала пуно поборника, а након рата је била мета критика, па чак и исмевања – објаснио је Јаковина.

(Express)

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

„ФИРЕР“: ХРВАТИ ЖЕЛЕ ДА БУДУ ГОТИ | Јадовно 1941.

Славко Голдштајн: Каква срећа, отићи у смрт уздигнута чела …

Нису сви злочини исти | Јадовно 1941.