Helsinški odbor Srbije želi staviti hipoteku Srbiji, amnestirati Hitlera i Pavelića ?

Novinarka „Slobodne Evrope“ Branka Mihajlović objavila je u ovom mediju prilog „Uklanjanje Nedićevih tragova u zločinu holokausta“.  Tema novinarskog priloga je predlog zakona o uređenju memorijala na mestu nacističko-ustaškog logora Sajmište.

Piše: Nikola Milovančev

U prilogu, u izjavama sagovornika autorice, ima više istorijskih neistina.

Međutim, ključan je jedan navod, srž svega. To je izjava Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora Srbije: „Logor jeste formalno bio na teritoriji NDH, međutim, logor je bio pod kontrolom okupatora i kvislinške vlade Milana Nedića. To se potpuno zanemaruje i Srbija se amnestira od odgovornosti.“

Da prevedem na narodski jezik: Srbiji treba nametnuti odgovornost za logor Sajmište (Zemun) 1941-1944. a to ujedno znači i amnestirati zločinački aparat Hitlera i Pavelića.

Pođimo redom, argumentima, da razotkrijemo falsifikate predsednice Helsinškog odbora Srbije i njenog sakrivanja odgovornosti Hitlera i Pavelića negde u tamu zaborava :

1) Zar Sonja Biserko ne zna da je prva lokacija logora bila predviđena u Sremskoj Mitrovici, daleko od Nedićeve Srbije i da Milan Nedić (logično) sa tim veze nema ?

2) Da li je moguće da u Helsinškom odboru Srbije (HOS) ne znaju, kakav uslov je Nezavisna država Hrvatska postavila nacističkoj Nemačkoj, prilikom osnivanja logora na Sajmištu, krajem 1941: da u logoru ne bude stražara Srba !

3) Zar predsednica HOS ne zna da se u „Hrvatskoj enciklopediji“ u izdanju Leksikografskog zavoda Miroslav Krleža logor Zemun (Sajmište) spominje pod odrednicom „Koncentracijski logori u Hrvatskoj“ ? Zar je, po vama gđo Biserko, Milan Nedić bio poglavnik NDH ? Ova nazovi-enciklopedija doduše uopšte ne spominje Srbe među logorašima, iako su oni činili više od 80% mučenika na Sajmištu ali o tom – potom.

4) Da li u HOS znaju šta je januara 1946. godine za logor Sajmište zapisala Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača (Saopštenje broj 87) ?

Citiram: „Kroz sam logor na Sajmištu prošlo je oko devedeset do stotinu hiljada ljudi. Ogromna većina svih zatočenika bili su Srbi“.

5) Da li gospodo znate da su u logor Zemun (Sajmište) destine hiljada ljudi oterane samo zato što su Srbi pravoslavne vere, da bi se sprovelo „čišćenje“ teritorije NDH od Srba ? Znate li npr. za svedočenje Marije Sabo, Hrvatice iz Bijelog Brda kod Osijeka na suđenju Alojziju Stepincu 1946: samo iz ovog sela kod Osijeka oterano je u logor Zemun 360 ljudi od kojih je 56 ubijeno.

6) Zar ne znate činjenicu da je dokumentacija o zločinima u logoru Zemun 1945. sakupljana u okviru Anketne komisije za zločine na području Vojvodine. Tada nikom na pamet nije padalo da u vezi sa tim povezuje Beograd i Nedićevu Srbiju!

7) Da li znate za izveštaje Glavnog stožera domobranstva Nezavisne države Hrvatske o broju Srba Kozarčana upućenih iz Bosanske Dubice u logor Zemun jula 1942: „12. srpnja oko 1.000; dva dana kasnije 2.374 osobe; 15. srpnja 1.400 zarobljenika i zarobljenica“. 5.000 ljudi u tri dana ! Jel su i to gresi generala Milana Nedića ?

8) Da li ste vi iz HOS čuli za suđenje nacističkom zločincu Ajhmanu u Jerusalimu 1961. godine i znate li za izjavu svedoka Aleksandra Arnona, nekadašnjeg sekretara Jevrejske opštine Zagreb u vezi broja zatočenika koji su prošli kroz logor Sajmište ? Ako ne znate, citiraću vam : „Oko 90.000 lica (napomena: oprostite, ja još upotrebljavam izraz „lica“ a ne „osobe“, tako sam u detinjstvu u mom rodnom Zemunu naučio i to neću menjati), uključujući 7.000-8.000 Jevreja bilo je zatočeno tamo“. Pitam vas: osim 8.000 žrtava Jevreja o kojima je govorio A. Arnon, koje nacionalnosti su bili preostali mučenici sa Sajmišta ?

9) Znate li vi, koji pokušavate da umanjite zločine Pavelića i Hitlera, šta su zlikovci radili našim Sremcima ? Evo vam podataka: 22. jula 1943. zločinac Bauer, šef rumske policije sa 14. SS policijskim pukom, dovedenim iz Francuske, ubija u Ugrinovcima 16 ljudi a 170 šalje na Sajmište; iz Dobanovaca je oterano na Sajmište 260 ljudi itd. Kakve to veze ima sa Nedićevom Srbijom ?

10) Upoznaću vas i sa navodima iz knjige Žarka Atanackovića „Zemun i okolina u ratu i revoluciji“ („Nolit“, Beograd 1962) u vezi likvidacije (1944) zloglasnog Berislava Severovića, šefa političkog odseka ustaške policije u Zemunu i njegovog zamenika Bože Šarića: „…čekala ih je osvetnička ruka naroda da im sudi za žrtve u JASENOVCU i Novoj Gradiški; da ih kazni za masovne zločine na Sajmištu i Banjici, u Sremskoj Mitrovici i Vukovaru…“. Hoćete li i odgovornost za žrtve Jasenovca, Nove Gradiške, Sremske Mitrovice i Vukovara podmetnuti Srbiji i Nediću ? Da, vi ćete se sada zapitati je li moguće da je ustaška policija upućivala i na Banjicu ? Pa, molim vas, verujte vama miloj titoističkoj istoriografiji barem u onim delovima gde ne falsifikuje ! A zločinački „rad“ na Sajmištu mučitelja, ustaškog zlikovca Severovića, kojemu nije bilo dosta zločina u samom Zemunu, dobro je poznat jevrejskim organizacijama.

11) U HOS bi, ako se udube u istorijsku literaturu, mogli da saznaju da su na Sajmištu bili zatočeni i pripadnici nekih jedinica pod Nedićevom komandom – tzv. legalizovani četnici, koji su pružili otpor nacistima prilikom pokušaja razoružavanja. Tu činjenicu navodi istoričar Venceslav Glišić u svom delu „Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941-1944“ (Beograd, 1970): „Krajem 1942. bilo ih je u logoru oko 500. Iako su bili odvojeni, i za njih je važio isti režim torture kao i za ostale zatvorenike“. Svaki komentar ove istorijske činjenice je nepotreban.

12) Za pripadnike SS-a nije bilo granice na Savi niti je o tome pitala Milana Nedića. Npr. kada su oni mog dedu Nikolu Milovančeva odveli na proleće 1944. iz Zemuna na Banjicu, nisu o tome pitali ni Nedićevu vladu ni srpsku policiju – isto tako ni u jednom drugom slučaju.

13) Ne mogu a da ne spomenem na Sajmištu mučenički postradalog 1942. g., samo zato što je bio Srbin i pravoslavni zemunski sveštenik, jereja i veroučitelja Đorđa Živanovića Vrbaškog. Zar vas nije sramota, zar ćete i to pripisati Nediću i Srbiji ? Mi Zemunci znamo istinu o logoru Zemun i nećemo nasesti na taj providni falsifikat.

14) Istinu o Sajmištu možete saznati i iz svedočenja Nikodina Đuraškovića, koji je sa 1.200 crnogorskih četnika posle hapšenja u Kolašinu doveden na Sajmište 18. maja 1943. i tu su, pre upućivanja u logore u Nemačku, ostali dve sedmice: „Odmah smo podvrgnuti specijalno surovom režimu svojstvenom za koncentracione logore Nemačke..Među stražarima je najviše bilo Pavelićevih ustaša i Madžara, koji su u službi nemačke armije“.

15) U dva maha (da ne kažem „navrata“, što je danas učestalo), u logor Zemun su ustaše i nacisti doveli i Jevreje iz Splita, marta i oktobra 1943, 121 žrtvu. Ovi mučenici zatim su poslani za Jasenovac. Da li je i za to kriv Milan Nedić?

Svi mi znamo da u saopštenju Državne komisije u vezi logora Sajmište iz januara 1946. nije ni spomenuto ime Milana Nedića i da tada to nikome nije ni moglo pasti na pamet – bile su žive hiljade ljudi koji su znali istinu. A onaj, ko bi da amnestira zločine Pavelića i Hitlera, se ipak vara: ima nas još dosta živih, potomaka onih koji su živeli u Zemunu u vreme NDH 1941-44.

Autor: Nikola Milovančev

02. 2017. godine

Vezane vijesti:

Nikola Milovančev: Za Sajmište kriv Pavelić, a ne Nedić …

Uklanjanje Nedićevih tragova u zločinu holokausta