Хаг: Шешељ није ни за шта крив!

Председавајући Претресног већа Жан Клод Антоанети је рекао да Тужилаштво није изнело довољно правних аргумената за потврду оптужнице о злочинима против човечности.

Председавајући Претресног већа Жан Клод Антоанети је рекао да Тужилаштво није изнијело довољно правних аргумената за потврду оптужнице о злочинима против човечности. Наведено је и да Тужилаштво није пружило довољно доказа за постојање удруженог злочиначког подухвата, као и да је циљ договора била одбрана Срба, а не прогон Хрвата.

Антоанети је истакао да већина чланова Већа жали што је Тужилаштво имало минималистички приступ и што је нарушило принцип одбране Шешеља, као и да је Веијће било приморано да слиједи пут којим је кренуло Тужилаштво, уз потоње потешкоће да расплете неуравнотежене закључке.

Предсједавајући је рекао да нема довољно доказа да је Шешељ био повезан са паравојним формацијама српских добровољаца, као и да нема доказа о хијерархијској вези Шешеља и Српске гарде.

Додато је и да паравојне формације нису биле под утицајем Шешеља послије придруживања редовним јединицама ЈНА.

Без доказа за злочине против човечности

Антоанети је истакао да Тужилаштво није доказало да је несрпско цивилно становништво било нападано у Вуковару, Зворнику и другим мејстима у току периода на који се односи оптужница, као и да није јасно доказано да су цивили били масовно на мети.

„Тужилац је изнио опште тврдње које нису поткрепљене доказима“, додао је Антоанети.

Истакао је и да докази не доказују да се у Хртковцима радило о организованом нападу на хрватско становништво, као и да је већина чланова Вијећа констатовала да Шешељ није директно учествовао у протеривањима Хрвата из Хртковаца, као и да Тужилаштво не би требало да захтијева директну, већ индиректну одговорност за прогон.

„Не постоје правни аргументи за било какву кривичну одговорност за злочине против човјечности“, навео је Антоанети.

Судија је додао и да Тужилаштво није дало довољно доказа за злочине убиства несрпских заточеника код Сарајева, мучење код Зворника, пљачкање приватне и јавне имовине у Вуковару, као и да већина чланова Вијећа не сматра да је утврђено разарање које није оправдано ратом.

Шешељ није крив за депортације и насилна премештања

Антоанети је казао да тужилац није пружио довољно доказа да би се утврдило да је Шешељ крив за убиство у Црној Реки, окрутно поступање на Овчари и у складишту Велепромета, мучење у Вугошћу, убиства у околини Сарајева и пљачке код Вуковара.

Истиче се да су се све зараћене стране припремале за рат како би сачувале територије за које сматрају да су њихове, као и да се није радило о једностраним потезима српских агресора.

Додаје се да су и у случају Шешељ и у случају Милошевић тужиоци били збуњени у вези са планом и намером наводног удруженог злочиначког подухвата.

„Циљ договора је одбрана Срба, очување Југославије, а не почињење злочина. Тужилац није доказао постојање удруженог злочиначког подухвата, а закључено је да треба одбацити оптужбе за прогон. Веће одбацује одговорност Шешеља за депортације и насилна премештања као злочине против човечности“, навео је Антоанети.

Шешељ није подстицао на ратне злочине

Веће није могло да закључи да је Шешељ подстицао на ратне злочине, закључено је да Тужилаштво није доказало узрочно-последичну везу Шешељевих говора и злочина у Мостару, Зворнику и на ширем подручју Сарајева или да би му се посредно могли ставити на терет злочини од 1992. до 1993.

„Већина није у могућности да оквалификује говоре Шешеља као акте подстицања на ратне злочине. Није утврђена хијерархијска веза између Шешеља и добровољаца који су учествовали у кривичним делима“, истакао је Антоанети.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске