Hag: Kosovske žrtve imaju pravo na odštetu

Datum objave: subota, 9 decembra, 2017
Objavljeno u Kosovo, Otadžbinski rat
Veličina slova: A- A+
© Fotolia/ WavebreakMediaMicro
© Fotolia/ WavebreakMediaMicro

Žrtve ratnih zločina počinjenih na teritoriji Kosova i Metohije između 1998. i 2000. godine moći će posredstvom zastupnika da učestvuju u postupcima pred Specijalizovanim većima Kosova (SVK) koji će se voditi u Hagu, kao i da na osnovu presuda tog suda dobiju obeštećenje zbog gubitaka ili povreda koje su pretrpele.

Specijalizovana veća Kosova (SVK) deo su kosovskog sudskog sistema, ali im je sedište u holandskom gradu Hagu, i predstavljaju Sud koji će procesirati samo krivična dela „zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih dela iz kosovskih zakona, a u vezi sa navodima iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011. koji obuhvataju teška kršenja međunarodnog prava“.

O tome ko će dobiti status žrtve odlučivaće sud, a sva lica koja se smatraju lično oštećenim moći će da od suda zatraže taj status tek nakon objavljivanja potvrđenih optužnica, koje tek treba da podnese Kancelarija Specijalnog tužioca Dejvida Švendimana.

Prema pravilima tog suda, status žrtve u postupku može da zahteva svako fizičko lice koje smatra da je lično pretrpelo fizičku, materijalnu ili duševnu štetu kao neposrednu posledicu krivičnog dela iz potvrđene optužnice.

Sud je ukazao na to da onaj ko želi da se kvalifikuje kao žrtva mora uz zahtev da pruži dovoljno dokaza o šteti koju je pretrpeo.

Zahtevi, odnosno prijave za status žrtve, podnosioci će morati da dostave Službi za učešće žrtava pre pre početka suđenja, naveo je Sud ali nije precizirao koliko vremena pre suđenja.

Žrtve koje budu prihvaćene da učestvuju u postupku, u zavisnosti od odluke suda, formiraće jednu ili više grupa, a pred sudom će ih predstavljati zastupnik kojeg odredi sekretar suda.

Zastupnik će imati zadatak da redovno obaveštava žrtve o odvijanju postupka, moći će da traži da iznese svoje stavove i ukaže na probleme u vezi sa postupkom, i upozna sudije o tome.

Prilikom zastupanja, on može da prisustvuje pretresima i da podnosi usmene i pismene podneske i ispituje svedoke, kada god sudsko veće smatra da to nalaže zaštita ličnih interesa i prava žrtava.

Takođe, zastupnik može da po odluci sudskog veća dobije pristup materijalima koji su mu potrebni kako bi zastupao grupu žrtava, ima pravo na uvodno i završno izlaganje na suđenju, kao i da zahteva da sudsko veće izda nalog da se podnesu dokazi i saslušaju svedoci u vezi sa posledicama krivičnih dela počinjenih nad žrtvama, ukoliko ti aspekti nisu adekvatno predočeni tokom postupka.

„Po okončanju suđenja, sudsko veće može da donese odluku o šteti, gubitku ili povredi koju su pretrpele žrtve i koja može da bude osnova za utvrđivanje odštete“, naveo je sud.

To znači da Specijalizovano veće neće utvrđivati visinu iznosa za naknadu štete, već da će presuda biti osnov za pokretanje parnice za naknadu štete.

Žrtve će pred sudom moći da zastupaju samo zastupnici koji su upisani u imenik tog suda, odnosno oni koji se u predviđenim rokovima prijave i ispune uslove za upis.

Konkurs za prijavu zastupnika, kao i advokata koji će moći da brane buduće optužene raspisan je 6. novembra ove godine.

Ovaj sud će suditi po optužnicama za krivična dela ratnih zločina koja su izvršena na KiM od 1998 do 2000. godine.
Ko će se sve naći na optužnicama, zasad može samo da se nagađa.

Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo imaju nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima prema kosovskim zakonima u vezi sa navodima iz Izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 7. januara 2011. godine.

Nakon ovog izveštaja, u septembru 2011. godine, Evropska unija je odlučila da osnuje Specijalni istražni tim (SITF) za sprovođenje nezavisne istrage o navodima iz Izveštaja, kao i o eventualnim drugim krivičnim delima povezanim sa njima.

U leto 2014. SITF je objavio da su dokazi pribavljeni tokom istrage dovoljni za podizanje optužnice, ali je za obradu tih navoda bilo neophodno osnivanje odgovarajuće ustanove koja bi vodila sudske postupke.

Skupština Kosova usvojila je 2014. Ustavni amandman i Zakon o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu koja će u skladu sa tim funkcionisati po kosovskom zakonodavstvu, kao i međunarodnom običajnom pravu i po međunarodnom pravu iz oblasti ljudskih prava.

Kancelarija specijalnog tužioca formirana je u decembru 2016. godine, i od tada se čeka podnošenje prvih optužnica, a sud je počeo sa svojim radom u julu ove godine.

Ove dve institucije imaju nadležnost za procesiranje građana Kosova/Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), odnosno lica koja su optužena da su izvršila krivična dela nad građanima Kosova/SRJ.

Izvor: SPUTNjIK

Vezane vijesti:

Sudbina 540 Srba nestalih na Kosovu i dalje nepoznata …

Da sa Kosova proteraju sve Srbe, ono će opet biti srpsko …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top