arrow up

Подијелите вијест:

Гуслао у паклу борби

У jесен 1914. на Гучеву, планини изнад Бање Ковиљаче, водила се битка на Дрини. Ту се Србиjа бранила од другог упада Аустроугарске коjа jе намеравала да освоjи Мачву, овлада планинским венцем Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине и заузме Ваљево.

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/petar_perunovic.jpg
Храбри гуслар Петар Перуновић Перун сахрањен jе на гробљу у родном селу Дреновштица

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 20. новембра  2014. године.

Наjпре jе агресор морао овладати Гучевом и његовим гребенима где jе малоброjниjа и слабиjе опремљена српска воjска скоро два месеца успела да задржи неприjатеља наносећи, али и трпевши огромне губитке.

Српски воjници хероjски су одолевали нападима, грмело jе оружjе, летели су земља и стабла у ваздух па су некадашњи шумски врхови били готово огољени. Према речима лозничког историчара Зорана Тошића, како би преморени воjници издржали сав пакао борби коришћена jе и морална подршка гуслара.

Гуслари су певали jуначке песме и бодрили српске воjнике, а наjпознатиjи jе био Петар Перуновић Перун у првом батаљону ВИ прекоброjног пука. Он jе усред борби, док су около зуjали куршуми, излазио на грудобране где jе гуслао родољубиве песме коjе су давале духовну снагу нашим воjницима и надахњивале их да истраjу. Тако jе било све док храброг гуслара jеднога дана ниjе погодио куршум и тешко га ранио. Он се опоравио, а српска влада га jе послала у Америку, где jе причао о борби српског народа и бодрио добровољце да иду у одбрану Србиjе – каже Тошић.

Као што jе 1810. године у Лозници при налетима Турака браниоце у опкољеном шанцу песмама бодрио славни Филип Вишњић, тако jе, век касниjе, у рововима на Гучеву српским воjницима гуслао Перуновић. Тврди се да jе Перуновић после Вишњића био jедан од наjбољих и наjпопуларниjих гуслара, а да се никада ниjе одваjао од своjих гусала показуjе и његово рањавање на Гучеву када jе и његов инструмент био оштећен.

Остало jе записано да jе Петар Перуновић Перун (1880-1952), из околине Никшића, био учитељ, родољуб и народни гуслар и да jе први на овим просторима снимио гусларску плочу. Био jе као добровољац и у Балканским ратовима, а сећање на њега сачувао jе публициста Мирко Добричанин из Београда у делу “Гуслар Перун”.

Даривао Теслу

Перуновић jе имао велику жељу да упозна Николу Теслу и испунила му се у маjу 1919. у Њуjорку. Великом научнику поклонио jе прву грамофонску плочу, снимљену у САД, као и своjу десетерачку песму “Ода Тесли”.

Почива код Острога
Храбри гуслар Петар Перуновић Перун сахрањен jе на гробљу у родном селу Дреновштица, недалеко од Острога код Никшића. Остала jе легенда о њему и његовом воjевању с гуслама.

Извор: VESTI ONLINE

Везнае виjести:

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​