Служен парастос за српске жртве усташког терора

У Грубишном Пољу је служен парастос за 504 Србина, који су 26. и 27. априла 1941. године похапшени и депортовани у комплекс усташког логора Јадовно.

Парастос је служен у храму Светог Георгија, а потом је стотињак присутних положило вијенце на бившој жељезничкој станици одакле су усташе депортовале у логоре похапшене Србе.

Вијенце су положиле делегације Завичајног удружења „Билогора“ из Београда, Српског националног вијећа, удружења антифашиста произашлих из хрватског домовинског рата, српских националних мањина и антифашиста.

Један од преживјелих свједока одвођења Срба Милан Басташић рекао је Срни да се у данашњем говору окупљенима у Грубишном Пољу присјетио како су га тог 27. априла 1941. године импресионирале мајке, супруге, сестре које су донијеле одјећу и обућу похапшеним Србима, јер су неки отјерани и полуголи и полубоси.

„Импресионирао ме и излазак једне злураде групе која је дошла из католичке цркве, послије завршене мисе, коју је водио актер зла од 27. априла 1941. године католички жупник Петар Сивјановић“, каже Басташић, који је предсједник Удружења „Билогора“.

На згради бивше жељезничке станице пола вијека стајала је спомен-плоча, коју су 1991. године разбили вандали.

Басташић је истакао да од 2006. године покушавају да на зграду поставе спомен-плочу, а на томе посљедњих година интензивно раде Завичајно удружење „Билогора“ и Српско национално вијеће, али да још нису успјели.

Према његовим ријечима, у удружењу „Билогора“ и данас су били разочарани што плоча није постављена на том тужном и жалосном мјесту.

„Рекао сам на скупу да ћемо се морати обратити неким институцијама у Србији да нам помогну, али требало бих да замолим, а тешко ми је да молим, да и антифашисти проистекли из домовинског рата направе први антифашистички корак у Грубишином пољу, па да поставе ту плочу“, рекао је Басташић.

Он је додао да је спомен-плоча завршена, али да власник зграде некадашње жељезничке станице Кроација осигурање не дозвољава да буде постављена.

На скупу је био присутан предсједник Српског националног вијећа Милорад Пуповац.

У предвечерје 26. априла 1941. године под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремају „ђурђевдански устанак“, на иницијативу тамошњег жупника Петра Сивјановића, из Загреба је у Грубишно Поље возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са шефом загребачке усташке полиције Ивицом Шарићем и Еугеном – Дидом Кватерником.

У договору са тамошњим усташким „логорником“, адвокатом Лујом Стахуљаком и „предстојником“ Зориславом Микићем, у ноћи између 26. и 27. априла у својим домовима похапшена су 504 православна Србина.

У сточним вагонима 27. априла пребачени су у „Загребачки збор“, а након тога у логор „Даница“ код Копривнице, чији су били први затвореници.

Крајем јуна 1941. године, превезени су у Госпић у Лици, а одатле на острво Паг, у логор Слана. Током јула њих 487 побијено је у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг.

На жељезничкој станици у Грубишном Пољу породице побијених постављале су спомен-плоче, које су уништене 1971. и 1991. године и до данас нису обновљене.

Извор: СРНА