NA današnji dan, pre osam decenija, uoči katoličkog Vaskrsa, u Zagrebu je proglašena Nezavisna Država Hrvatska.
Tog 10. aprila, a pre samog čina proglašenja u Zagreb je trijumfalno ušla Deseta nemačka oklopna divizija koju je narod dočekao sa cvećem i uzvicima oduševljenja.
Dok je trajala ta euforija, koja će naredne četiri godine postati ropac preklanog naroda zatočenog u monstrum državi, Slavko Kvaternik se u ime poglavnika Ante Pavelića obratio masama: „Danas, pred dan uskrsnuća Božijeg sina, uskrsla je i naša nezavisna hrvatska država uz pomoć naših saveznika, mukotrpnu višestoljetnu borbu hrvatskog naroda, te ustaškog pokreta u zemlji i inozemstvu“. Proglas je završio pokličima: „Bog i Hrvati! Za dom spremni!“
ZGRAŽAVANjE
U NDH, Pavelić i njegove ustaše, prema procenama različitih izvora, umorile su više od milion i po Srba, Jevreja i Roma. Hitlerov izaslanik Herman Nojbaher naveo je da su ubistva, ne samo u logorima, već i u sredinama naročito sa srpskim življem bila okrutna i varvarska, toliko da su se i nemački oficiri zgražavali.
Ubrzo će ustaške vlasti nove „slobodne“ države krenuti u obračun sa Srbima, narodom koga su smatrali najvećim neprijateljem i izvorom „svih viševekovnih nepravdi“.
„Deo pokatoličiti, deo proterati, deo istrebiti“, obelodanio je Mile Budak taktiku do krajnjeg cilja NDH – etnički čiste Hrvatske. Tako je počelo i do kraja rata trajalo stradanje srpskog življa. Ali i Jevreja, Roma i neposlušnih Hrvata.
Polovinom maja posebnom naredbom je počelo proširenje postojećih logora Lepoglave i Kerestinca u kome su završile stotine prvih uhapšenih. Posle nekoliko meseci, NDH je postala zemlja logora. Od jezivog Jadovna, Jasenovca i njegove Stare Gradiške, Loborgrada i Siska do Gornje Rijeke, Tenja, Kruščice i Capraga.
Izvor: NOVOSTI