Захтjев владике Григориjа да се исправи неправда нанета БиХ 1948. Према авноjевским границама, Суторина припада БиХ
БОСНА и Херцеговина има легитимно право да тражи да jоj се врати седам километара jадранске обале код Суторине у Бококоторском заливу, коjа jоj jе одузета пре више година и припоjена Црноj Гори – огласио се jуче, не први пут, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе.
Политичари из БиХ већ годинама ништа конкретно не раде по овом питању. Како би их раздрмао, епископ Григориjе позива наjвише представнике власти у земљи да се боре за своjу териториjу.
Он наглашава да jе природно да БиХ тражи излаз на море и то треба схватити у мирољубивом духу, напомињући да jе општепознато да не постоjи ниjедно залеђе тако близу мора а да нема и излаз на море.
– Људи коjи обављаjу одговорне функциjе мораjу и у том погледу да се понашаjу одговорно. Доста jе било инертности и равнодушности о том питању и од БиХ, па и од Републике Српске, и таj проблем треба што скориjе решити да бисмо добили излаз на море – у супротном то не би било у духу добросуседских односа – изjавио jе владика Григориjе.
– Наравно да БиХ то неће чинити свађом, већ правним поретком – истакао jе владика захумско-херцеговачки, напоменувши да jе таj простор и део Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске.
По његовим речима, првенствено треба испитати како jе дошло до тога да се излаз на Јадранско море код Суторине присвоjи и одузме. Он jе подсетио да су све нове границе створене по Авноjу, осим у овом случаjу, jер би БиХ по Авноjу имала излаз на море.
Епископ Григориjе каже да jе, како се прича, таква ситуациjа створена у телефонском разговору двоjице функционера бивше СФРЈ, кад jе договорено да простор Суторине припадне Црноj Гори.
– То jе ипак био само начелни договор и нигде у свету не постоjи ситуациjа да људи живе десетак километара изнад мора а да не могу да дођу до њега. Све и да ниjе било шта jе било и да ниjе наше како jесте, опет бисмо могли да поставимо питање изласка на море, jер то ниjе ствар неког нашег хира, већ међународног права. Ако jе СФРЈ расформирана према границама нацртаним у Јаjцу 1943. године, зар ниjе нормално захтевати да се разграничење између Хрватске, Црне Горе и БиХ спроведе према тим границама. Тиме би се исправила не само политичка него и историjска неправда, коjа нас jе удаљила са обале коjоj, по свим специфичностима, припадамо – навео jе, између осталог, владика Григориjе.
Према авноjевским границама, седам километара обале на подручjу где се река Суторина улива у Топаљску увалу припада БиХ.
С друге стране, бивши члан комисиjе за границе БиХ, Владимир Лукић, каже да jе питање границе са Црном Гором код Суторине решено одлуком бивше владе ФНР Југославиjе из 1948. године. Али, сматра да за враћање тих неколико катастарских општина Требињу мора постоjати политичка воља и сагласност БиХ и Црне Горе.
– Одлуку владе ФНРЈ из 1948. године, коjом jе омогућено да се катастарски операт, односно териториjа од неколико катастарских општина, коjе су тада припадале Требињу преда Херцег Новом нико до данас ниjе оспорио – рекао jе Лукић и подсетио да корени померања граница потичу jош из 1936, кад су све одлуке стављене ван снаге, изузев оних коjе су потврђене 1948. године. Једна од потврђених jе и граница код Суторине. Том одлуком неколико катастарских општина коjе су припадале Требињу прихваћене су да остану у Црноj Гори и тада jе катастарски операт предат Херцег Новом, за шта jе био задужен тадашњи члан Владе ФНРЈ Владо Шегрт.
ИМА ЛИ ИЛИ НЕМА СПОРА
БиХ jе пре више година одузет седам километара дуг излаз на Јадранско море код Суторине, коjа jе иначе у општини Херцег Нови. Након распада Југославиjе, насеље Суторина и околна териториjа, коjа укључуjе излаз на Јадранско море у дужини обале од седам километара на северном делу залива Бока Которска, где се улива река Суторина, у спору jе између БиХ и Црне Горе. Спор постоjи, иако jе у недавноj посети Црноj Гори Бакир Изетбеговић, председаваjући Савета министара БиХ, изjавио да између ове две земље спора нема!
ГЛИГОРИЋ: ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ЈЕ У ПРАВУ
ДИРЕКТОР Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Тихомир Глигорић изjавио jе да катастарска евиденциjа, коjу имаjу на подручjу Билеће, показуjе да jе оправдана инициjатива епископа захумско-херцеговачког и приморског Григориjа да БиХ има легитимно право да тражи враћање дела jадранске обале код Суторине. Глигорић jе истакао да то питање треба jеднако узети у обзир као и сва друга отворена питања и третирати га на основу чињеница. – Питање државне границе са суседима – Хрватском, Србиjом, Црном Гором, отворено jе. Ниjе било предмет ратификациjе о питању државне границе, jер на техничко-стручном нивоу нису усаглашена сва отворена питања, а њих има – рекао jе Глигорић и додао да о свим питањима треба изналазити решења мирно, на основу историjских чињеница и практичног стања и искључиво на основу аргумената. Глигорић jе напоменуо да Савет министара БиХ треба да формира комисиjу за границу, jер jе староj истекао мандат, а Влада Српске jе на време предложила своjе представнике. – Очекуjемо да буде формирана нова државна комисиjа и да почне са радом – нагласио jе Глигорић.
Аутор: С. Мишљеновић
Извор: Слободна Херцеговина
Везане виjести:
Владика Григориjе у Суботици: Херцеговци, ПОДИГНИМО …
Пребиловци, 9. август: Литургиjу у славу Светим Пребиловачким …