Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Грађани Мостара: Овдје станује фашизам

Датум објаве: понедељак, 19 септембра, 2016
Величина слова: A- A+

На улицама у западним градским квартовима стотине је плаката којима женама које носе никаб поручује да нису добродошле.

[Al Jazeera/Sanel Kajan]
[Al Jazeera/Sanel Kajan]

Пише: Санел Кајан

Призор с кукастим крстовима на мостарским улицама, уништено Партизанско спомен-гробље, чији су зидови ишарани усташким обиљежјима и графитима који величају НДХ, улице које носе имена идеолога фашизма из Другог свјетског рата…

Све је то свакодневница Мостара.

Посљедњих дана на улицама у западним градским квартовима стотине плаката којима се на увредљив начин поручује женама које носе никаб да нису добродошле. Плакати се могу видјети посвуда: на стубовима, огласним таблама, излозима… Највише их је око великог тржног центра, у којем је смјештен и хотел, гдје је посљедњих мјесеци примјетан значајан број туриста из арапских држава.

Страх од никаба

Становници Мостара реагују различито. Већина се слаже да су плакати нецивилизацијски чин, но има и оних који подржавају њихову поруку.
„Треба то забранити! Мене је страх и када их погледам“, каже Кристина Милићевић.

„Шта ја знам ко ми иде у сусрет и носи ли неко оружје испод оног чиме је сва прекривена?!“, додаје.

Њена колегица Ана Багарић сличног је става. „Зашто се не прилагоде нашем начину облачења и живота?! Кад већ дођу овдје, онда нека се прилагоде нама. Као што се наши људи морају прилагођавати срединама у које одлазе.“

[Al Jazeera/Sanel Kajan]
[Al Jazeera/Sanel Kajan]
Осим плаката, већ годинама на улицама Мостара могу се видјети фашистичка обиљежја те поруке којима се шири нетолеранција и распирује мржња. Бит ће опет НДХ!, Убиј балију!, Сиег Хеил!, За дом спремни!, Усташе Мостар – само су неки од графита.

Фашизам станује у Мостару, кажу становници овог града које смо анкетирали:

„Иако мислим да је то прекасно, али ХДЗ и СДА као странке које владају у Мостару већ више од 20 година морали су осудити све веће присуство фашизма на улицама Мостара. И нешто конкретно урадити!“, говори Маја Марић.

„Фашизам је осудио цијели свијет. Свако нормално друштво се бори против оваквих појава. Само, нажалост, у Мостару они који одлучују о судбини града затварају очи пред овом појавом и самим тим је подржавају! То је несхватљиво!“ , каже Емина Салковић.

„Држава, али и нижи нивои власти морају донијети Закон и одлуке којима се кажњава величање фашизма. Треба увести кажњавање. Од вербалних осуда нема ништа“ , сматра Хусеин Авдић.

Уништавање споменика антифашизму 

Радмило Браца Андрић, који је почетком 1970-их био градоначелник Мостара, говори да не може вјеровати у шта се претворио, како каже, некада један од најљепших градова овог дијела Европе. Подсјећа да је након рата 1992–1995. готово милион КМ (пола милиона евра) страног и домаћег новца уложено у обнову Партизанског гробља, али узалуд.

„Боли ме када видим шта се дешава Мостару и његовим становницима! Толико је мржње и насиља. Неколико пута смо покушавали обновити Партизанско спомен-гробље, али само дан-два након наших акција и уложених значајних финансијских средстава – све буде узалуд. Полупане спомен-плоче, уништена фонтана, зидови комплекса ишарани фашистичким обиљежјима, а на улаз истресене гомиле смећа. У Закону о заштити националних споменика културе, у члану 10, стоји да је то брига Федерације БиХ. У једном другом члану спомиње се да и кантон и град такођер требају да воде бригу о тим споменицима. Али, ништа то не вриједи у Мостару“, огорчен је Андрић.

И Сеад Ђулић из мостарског Савеза антифашиста и бораца Народноослободилачког рата (САБНОР) каже да у Мостару живи фашизам.
„На неке појаве народ се толико навикао да и не реагује, јер биједа у којој живи и борба за свакодневно преживљавање не остављају му вријеме за било какав други активизам. Ако је, између осталог, фашизам по дефиницији екстремни ауторитарни национализам, онда је моја теза да ми живимо фашизам – тачна, јер власт, не само у Мостару, чине странке које проводе екстремни ауторитарни националистички вид владавине и крајње је вријеме да ствари назовемо правим именом и супротставимо се томе на прави начин.

Име Јуре Францетића, заповједника злогласне Црне легије и усташког повјереника за Босну, којег је на ту функцију именовао Анте Павелић, још стоји на табли једне од мостарских улица. Исти случај је и с улицама Миле Будака, Анте Вокића и Младена Лорковића, високих функционера нацистичке владавине из времена НДХ.

У овом контексту, називи улица, школа, јавно величање декларисаних фашиста из прошлости и њихових покрета, уништавање свега што подсјећа на антифашизам само је посљедица једне добро осмишљене политике, која се досљедно проводи. Ми имамо најаву градње гробља у Мостару, а неке активности су већ у току, са око 100 хиљада надгробних споменика за војнике из Другог свјетског рата који су погинули у војскама које су се бориле против антифашиста, а истовремено се величанствени споменик антифашистима, Партизанско гробље, уништава. И све то под руководством људи из врха државе. Какву то поруку шаљемо у свијет? Коју то идеологију пропагира дио највишег државног руководства? Остали шуте. Једино што можемо из свега ишчитати да немају ништа против. И онда се чудимо што људи исељавају из земље. И због овога“, говори Ђулић.

Активистица Амна Поповац каже да, када је друштво у кризи, оно „заокреће“ удесно, тј. радикални елементи друштва постају агресивнији, док се интелектуални дио повлачи у позадину.

„Проблем БиХ, а нарочито Мостара, јесте тај да ми 25 година живимо у кризи. Додатно, криза у Мостару се усложњава непостојањем законодавне власти – Градског вијећа. Зато и данас имамо свјеже фашистичке графите које нико не уклања, нити ће ико бити санкционисан због њиховог исписивања, мада би по закону то требало бити процесуирано. На нивоу града, кантона и ФБиХ влада иста коалиција. Они би могли зауставити пропадање Партизанског спомен-гробља, уклонити фашистичке графите и промијенити називе улица – да хоће, тј. да им је у интересу. Но, како се у БиХ не влада на основу програма рада, него свако влада својим народом на основу страха, мислим да владајућој коалицији одговара ситуација у којој се налази Мостар и његови грађани“ сматра Амна Поповац.

Улице по именима министара НДХа

Мостар има Загребачку, Сплитску, Вуковарску и Дубровачку улицу, али не и улице назване по бх. градовима и мјестима.
Име Јуре Францетића, заповједника злогласне Црне легије и усташког повјереника за Босну, којег је на ту функцију именовао Анте Павелић, још стоји на табли једне од мостарских улица. Исти случај је и с улицама Миле Будака, Анте Вокића и Младена Лорковића, високих функционера нацистичке владавине из времена НДХ.

Ко је увео аутора расних закона НДХ Милу Будака у наставни план и програм, назвао пола некадашње Шантићеве улице по њему и на тај начин га рехабилитовао? Чиме су командант Црне легије Јуре Францетић и министри у усташкој влади Вокић и Лорковић заслужили да улице у Мостару носе њихова имена?“

Иако је Парламент БиХ у мају ове године позвао надлежне органе Града Мостара да у најкраћем року укину непримјерене називе улица – до тога није дошло.

А рјешење је могуће наћи. Потребна је само политичка воља, сматрају у Удружењу умјетника Мостара, који су у вријеме када је постојало Градско вијеће покренули иницијативу и поднијели захтјев да мостарске улице добију неутралне називе, који никога не би вријеђали или будили негативне асоцијације. Тако су предложили да Мостар има улице: сунца, бехара, липа, називе по бх. градовима и ријекама, по бројевима… Но, политичари који одлучују о томе захтјев нису ни размотрили!

Невладине организације од власти су затражиле закон о забрани дјеловања свих фашистичких организација и истицања фашистичких обиљежја.
Из мостарског огранка удружења АнтиФа БиХ упозоравају да су и даље без одговора на питања упућена Градској управи Мостара и градоначелнику Љуби Бешлићу још прије три године:

„Ко су ти који наручују, помажу, усмјеравају и заташкавају дјеловање неофашистичких екстрема? Коме одговарају међунационални инциденти, тензије и као посљедица збијање етничких редова? Ко је увео аутора расних закона НДХ Милу Будака у наставни план и програм, назвао пола некадашње Шантићеве улице по њему и на тај начин га рехабилитовао? Чиме су командант Црне легије Јуре Францетић и министри у усташкој влади Вокић и Лорковић заслужили да улице у Мостару носе њихова имена?“

Из Градске управе Мостара одговарају како промјену може изгласати само Градско вијеће, којег нема.
Подсјећамо, посљедњи локални избори у Мостару одржани су 2008. године. Од тада становници Мостара не могу остварити своје право да бирају и буду бирани. Разлог непостојања Градског вијећа је неслагање ХДЗ-а БиХ и СДА о уређењу Мостара и успостављању изборних јединица. Нису се успјели договорити ни након осам година, тако да у Мостару неће бити избора 2. октобра као у свим другим срединама у Босни и Херцеговини.

Извор: Al Jazeera

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top