Градити заједничко грађанско друштво

Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац са традиционалног божићног пријема СНВ-а на ком се окупио цијели државни врх, већина министара нове владе, припадници српске заједнице и велик број личности из јавног живота Хрватске, поручио је да се с тог мјеста треба говорити о онима који се плаше, онима који промовирају подјеле и користе говор мржње, али и о оних неколико десетина хиљада људи који још живе у избјеглиштву без ријешених елементарних људских права.

Предсједник Иво Јосиповић, предсједник Сабора Борис Шпрем, премијер Зоран Милановић, градоначелник Загреба Милан Бандић, предсједник СНВ-а Милорад Пуповац и протојереј ставрофор Слободан Лалић овом приликом изразили су потребу развоја и побољшања хрватско-српских односа.

– Ова је године слична ’90. -ој и 2000. години кад су учињене велике политичке промјене, али у ову годину улазимо с много мање енергије, вјере и очекивања јер смо ту енергију потрошили у протеклих 20 година, а много пута смо били изневјерени, поготово кад смо имали нереална очекивања, нагласио је Милорад Пуповац.

Мржња не смије бити погонско гориво

– Ни након 22 године нисмо се ослободили страха и мржње, људи се још плаше да се изјасне, а многи потичу подјеле и користе говор мржње. Због тога би данас требало говорити о онима који се плаше, онима који промовирају подјеле и користе говор мржње, али и о оних неколико десетина хиљада људи који још живе у избјеглиштву без ријешених елементарних људских права, поручио је Пуповац.

– Хрватска данас не би била оно што јесте да није било доприноса Срба у свим подручјима њеног развоја, рекао је Јосиповић и подсјетивши на изјаву Николе Тесле дану уочи Другог свјетског рата да би „мржња кад би се претворила у електричну енергију, освијетлила све наше градове и села“, али да мржња не смије бити погонско гориво већ то мора бити поштовање, разумијевање и грађење заједничке будућности.

Указујући на српски допринос хисторији и садашњости Хрватске, Јосиповић је нагласио да се он може видјети шетњом улицама, читањем књига и збирки пјесама или шетњом аркадама на Мирогоју гдје су сахрањени истакнути умови оба народа.

– Морамо градити заједничко грађанско друштво, истакао је премијер Милановић и поновио да је задатак владе којој је на челу стварање државе у којој се нитко не плаши.

Тежити заједничком животу

– За однос Хрвата и Србе не треба користи ни ријеч толеранција јер подразумијева отпорност на нешто са стране, али ни ријеч суживот није довољно добра јер сугерира нијемо наметање, па је зато појам живот оно чему треба тежити. Волио бих да заживи Теслина реченица „Поносан сам српским родом и хрватском домовином, подвукао је премијер Милановић прије него што је, као и остали честитао Божић традиционалним поздравом: Мир Божји, Христос се роди!

На традиционалном пријему СНВ-а подијељене су и награде за истакнуте чланове српске заједнице, као и за особе из хрватског друштвеног живота који су својим радом и примјером допринијели развоју добросусједских и међуљудских односа два народа. Награда „Светозар Прибичевић“ за унапређење хрватско-српских односа и развоју мултиетничности и мултикултуралности додијељена је предсједницима Хрватске и Србије Иви Јосиповићу и Борису Тадићу, а награда ће им бити уручена приликом првог посјета предсједника Србије.

Награду „Никола Тесла“ за развој српских институција добили су досадашњи вицепремијер Слободан Узелац и постхумно Милош Војновић, један од оснивача и први предсједник Заједничког већа опћина.

Награду „Диана Будисављевић“ названу по жени која је 1942. од смрти у усташким логорима спасила на хиљаде српске дјеце с Козаре, а која се додјељује за хуманизам, постхумно је добила Даринка Јањанин, дугогодишња упорна и храбра ријечка активисткиња за људска права и једнакост.

Антифашисти Јосип Бољковац и Раде Булат подијелили су награду „Гојко Николиш“ названу по кордунашком антифашисти, лијечнику и књижевнику, а која се додјељује за очување тековина антифашизма. У Војновићево име награда је уручена његовој супрузи Нади, док је за Даринку награду примио Ђуро Будисављевић из ријечког пододбора „Просвјете“.

У име награђених захвалио се Слободан Узелац, а након службеног дијела програма ломљена је чесница. Тко је био тако таличан да је загризао новчић који се традиционално ставља у ту погачу, не зна се.

Остатци мрачних сила прошлости

Непосредно прије почетка пријема испред Новинарског дома окупило се десетак чланова Хрватске чисте странке права који су демонстрирали због додјеле награда Булату и Бољковцу.

– Ја сам антифашиста од 1941. године и добио сам награду за учешће од НОБ, односно на страни антифашистичких побједничких сила, али и за све што сам урадио послије, рекао је Бољковац и нагласио чињеницу да је Булат као Србин ратовао у хрватским, а он као Хрват у српским крајевима.

– Не знам тко демонстрира, али то су остаци мрачних сила прошлости, а што би друго били, рекао је и додао да би у Њемачкој за такве протесте и поруке завршили у затвору.

– Бољковац и Булат су Хрват и Србин који симболизирају оно што је представљало заједништво за слободу, али су и свједоци односа према антифашизму у Хрватској и његовог оспоравања и негирања, због чега им СНВ додјељује ову награду, рекао је Пуповац.

Тема изјава учесника овогодишњег пријема било је и питање односа Србије и Хрватске, као и међусобних тужби за геноцид при чему је наглашено да су оне резултат старих политика које су се на тај начин хтјеле укопати да не оду у прошлост.

По ријечима предсједника Хрватске Иве Јосиповића, прошле двије-три године остварен је значајан помак набоље, иако има још увијек много отворених питања, прије свега проблем несталих лица, и Срба и Хрвата, за чије се судбине не зна.

Са тужбом или без тужбе?

– Питање границе, културних добара, сукцесије… све су то озбиљна питања за које људи добре воље могу наћи прихватљиво рјешење за обје стране, рекао је Јосиповић и нагласио да владе двију земаља морају изнијети главнину тог посла.

– Питање тужби има симболичку вриједност. Хрватска је покренула тужбу кад су односи двије земље били готово на нули, кад није постојала перспектива, не само рјешавања проблема, него и остварења легитимних хрватских интереса, кад није било сурадње Србије с Хагом и кад није било говора о томе да би се заједнички радило на проналажењу несталих, подсјетио је Јосиповић.

– Данас су околности другачије и мислим да је битно прво процијенити можемо ли успјети у спору и да ли можемо лакше и боље остварити наше интересе тужбом или без тужбе, закључио је предсједник Хрватске.

Премијер Милановић односе двије земље је оцијенио као солидне, али с великим простором за напредак. – Био је рат, били смо нападнути. Данас је Србија простор гдје се говори сличним, међусобно разумљивим језиком и гдје постоји значајан простор за хрватске компаније. То су наши интереси, без велике патетике. Двије земље требају бити добри сусједи и партнери и ако то постигнемо, то је велика ствар, рекао је Милановић и закључио да од даљњег разговора са Београдом зависи судбина тужбе.

Пише и снимио: Ненад Јовановић

Извор: