Говор патријарха Германа у Јасеновцу 1984. године

Патриjарх Герман

Приликом освећења оновљеног храма Светог Јована Крститеља, сада манастира, у Јасеновцу, 2. септембра 1984. године, било jе преко 50.000 људи. Том приликом патриjарх Герман jе изговорио следеће речи:

„Знам да су душе ваше данас узбуђене. У њима се радост, због овога што се данас овде збива, преплиће са тешким сећањем свега онога што се у Јасеновцу и краj њега догађало – сећањем на крв, страдања и мученичку смрт многих ваших милих и драгих, коjи су пре четири децениjе овуда вођени као овце на клање (Иса. 53,7). Кроз светлу атмосферу овог свечаног дана у душе наше продире тама оних дана, кад jе отац греха, зла и вечнога мрака замахнуо своjим смртоносним крилима и просипао крв и сузе, злочин и смрт, а као своjе храмове градио Маутхаузен, Дахау, Аушвиц, Јасеновац, Јадовно, Глину… Крштени људи били су извршиоци његове воље, занесени, заведени, уверени да се туђим злом постиже властито добро! Било jе то jедно од оних времена за коjе jе Спаситељ рекао: ‘Доћи ће време када ће сваки коjи вас убиjе мислити да чини службу Богу’“ (Јн. 16,2).

„Браћо, да праштамо – морамо jер jе то jеванђелска заповест, али да заборавимо – не можемо. Нека праунуци праунука наших знаjу да jе онаj огромни бетонски цвет на Пољу jасеновачком сведок jедног безумља, коjе никада више не сме да се понови. Премудри Соломон учи да ‘мржња замеће свађе, а љубав – прекрива све’ (Приче 10, 13). Оваj свети храм треба да буде место на коjем ће се проповедати љубав, права хришћанска љубав, коjа по речима богомудрог апостола Павла ‘не чини што не ваља, не тражи своjе, не срди се, не мисли о злу, не радуjе се неправди, а радуjе се истини, све сноси, све веруjе, свему се нада, све трпи’“ (И Кор,. 13, 5-7).

Након овога историjског говора Свjатеjши Патриjарх Герман био jе изложен нападима режимских српских националиста, наjвише Вука Драшковића, коjи су тврдили да се не сме опраштати (Драшковић jе тада „богословствовао“ о томе како jе и Христос бесно истерао трговце из Храма итд.).

Седам дана доцниjе, 8-9. септембра исте године, одржан jе у светилишту Мариjа Бистрица Национални еухаристиjски конгрес Тринаест стољећа кршћанства у Хрвата, коме jе присуствовало, по различитим проценама, између 400 хиљада и милион људи. Папина посета конгресу jе раниjе отказана током те године, а забележено jе да jе свако спомињање кардинала Алоjзиjа Степинца, коjи jе био зачетник идеjе о таквом скупу, наилазило на френетичне аплаузе публике.

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

Патриjарх Павле – Јасеновац на путу до Ниша – Jadovno 1941.

свети српски новомученици jасеновачки молите бога за нас

Александар Живковић: Живоносни Крст и Васкрс … – Jadovno 1941.