Говор господина Илије Ивановића, представника страдалника српског народа у Јасеновцу 12.05.2013.

Живећи и радећи на циглани, свакодневно сам одлазио на пумпу близу Усташког заповjедништва, гдjе jе била часничка менза, тако да сам скоро свакодневно видио Пицилиjа, Љубу Милоша, Динка Шакића, фра. Филиповића Маjсторовића и остале.

Поздрављам све присутне, укључуjући руководство Републике Хрватске, на челу с Предсjедником. Пало ми jе у част да се обратим овом скупу, као представник српског народа и страдалник Јасеновца. Ја сам дотjеран у Јасеновац 1942. Године, као дjечак од непуних 14 година. Био сам у логору распоређен у групи – Дjеца. Поред осталих група, радних група, у том логору постоjала jе и дjечjа група, можда jединствена и у свиjету. Са мном jе тада дотjерано негдjе око 300 до 350 дjечака, углавном с Козаре.

Нас стотину jе било одређено и одмах одвоjено да учимо занате. Мене су одредили да идем у бриjачницу. Провео сам двиjе године и десет мjесеци у логору Јасеновац у бриjачници на циглани. Заjедно jе била бравариjа и бриjачница. Доживио сам све страхоте, био присутан свим наступима.
Пар пута су они, када су водили, захтиjевали да се иде у наступ, логораши Стjепан Млинарић из Дарувара и Далтон Тантум, затим Херман Стеин, коjи jе био бравар на циглани су ме знали сакрити под браварску клупу и мало натрпати неког алата. Називали су ме сином пошто сам наjмлађи међу њима. Кад би се вратили с наступа, онда су мене извадили одатле. Био сам присутан када су вjешали логораше. Био сам присутан и овоме, што jе споменуо Борис Браун, када jе Динко Шакић из пиштоља убио др. Бошковића. Био сам присутан многим наступима.

Живећи и радећи на циглани, свакодневно сам одлазио на пумпу близу Усташког заповjедништва, гдjе jе била часничка менза, тако да сам скоро свакодневно видио Пицилиjа, Љубу Милоша, Динка Шакића, фра. Филиповића Маjсторовића и остале. Посебно се сjећам jедног младог усташе. Драган Бонзо се звао. Он jе нас jедном, коjи смо покушали да се ивучемо некако из логора, ухватио и хтио удавити. Држао нас jе за врат, па кад види да ћемо се онесвиjестити, он би престао. Ја не бих причао о логору Јасеновцу много. Много jе написано, много причано. Све су страхоте углавном познате. Желио бих само рећи jедно, да ту, у таj логору су догоњени Роми, Жидови и Срби, углавном и већином и без пресуда, комплетно читаве породице. Сjећам се, послиjе офензиве на Козари, и раниjе, у вагонима су довожени. Многи нису ни ушли у таj логор, коjи jе тада био ограђен жицом, касниjе jе изграђен и зид. Усташе су одваjали само способне и млађе људе и свраћали у оваj дио логора коjег су називали радни. А већина других – жене, дjеца, старци су вођени на скелу и превожени у Градину. Од моjе породице, рачунаjући закључно с другим кољеном, овдjе у Јасеновцу, у Староj Градишки, Млаки и Јабланцу, оставило jе животе 27 чланова. Ту ми jе отац и многи други, да их не набраjам.

Они нису никад имали у том логору вишак радне снаге. Преко љета jе било много логораша jер су их користили за рад у пољима и остало, а уjесен ниjе
било вишка. Таj вишак jе завршавао у Градини. То jе велико зло. Ово jе био логор смрти. Овдjе се догодио наjтежи геноцид. Овдjе су уништавана дjеца у колиjевци, овдjе jе уништавано све. Истина jе да jе ту наjвише страдало Срба. Али и Жидова и Рома. Међутим, страдали су и многи Хрвати и остале националности коjи су се усудили проговорити против те страховладе и усташког режима. Мени jе jако жао, морам то рећи, што jе на овом комплексу логора послиjе Другог свjетског рата све уништено.

Вjеруjте ми, био сам двиjе године и десет мjесеци точно, овдjе. Провео сам толико, а сад кад дођем, jа се не могу снаћи гдjе jе шта било. Жао ми jе што ниjе бар нешто, нека барака или нешто, што jе аутентично, остало. Овдjе ништа не изазива на ону jезу коjа jе стварно била. Ово jе излетиште. Молим вас, молим руководство РХ, и поред све кризе економске и осталог, да нешто више учини, да се бар нешто обиљежи, да се човjек може присjетити како jе то изгледало. Дакле, да се обнове бар они споменици коjи су оштећени зубом времена, почевши од Старе Градишке, Јабланца и Млаке, преко Јасеновца и даље до Јастребарског. Ја молим jош jедном да се нешто учини мало више, да се то боље означи. И на краjу желим поручити да развиjате љубав, развиjате, jош jедном наглашавам љубав, учите своjе синове, кћери, унуке и праунуке само љубави, без обзира на националну, вjерску или било коjу другу припадност. Само љубав може спасити нас све скупа да се не догађа ово зло коjе се догодило у току Другог свjетског рата и да се не понавља. Немоjмо заборављати шта jе било, учимо младе генерациjе, доводимо школе, ученике, учимо их и причаjмо истину.

Извор: ЈУСП ЈАСЕНОВАЦ

Везане вијести:

Ilija Ivanović Видео: Култура сjећања и памћења – Илиjа Ивановић

Dušan Bursać: ANĐELI U PAKLU