Горан Васић: Кратак осврт на „тисућљетну“ некултуру Хрвата

 „Знате ли колико је људи убијено у Јасеновцу“? „Овиси ко тумачи. Ако тумачи непријатељ домовине, јако пуно, ако пријатељ домовине, онда је друга прича“.

Питање је поставио новинар РТРС-а Денис Бојић а одговор дао „пријатељ домовине“. Још је додао да је у Јасеновцу страдало највише Хрвата и потпуно самоуверено додао:

„Сто посто“.

Није једини који је у тој анкети дао одговор да је Хрвата страдало највише. „Хрвати, Хрвати, највише је хрватски народ страдао“. Неки су тврдили да су највеће жртве Јасеновца ипак били, како они кажу, „Жидови“, па Хрвати, па можда и, то свакако није сигурно, и Срби.

„Баш ме брига. Не представља ми то никакву важност“, рекао је један од студената Филозофског факултета у Загребу. Неки су морали на предавање, неки на колоквијуме. Није им представљало важност. Наравно да нема никакву важност, али да су, како тврде многи од испитаника тамо највише страдали Хрвати, представљало би, јер би многи анкетирани били потомци убијених. Овако су, могуће је, потомци оних који су логорима управљали, оних који су најсвирепије убили највише Срба, потом Јевреја, па Рома, па затим Хрвата и муслимана.

Око цифре се народи никад неће договорити. Чак ни када се приближно изброје сви страдалници. Према неким проценама страдало је 700.000 Срба, неколико десетина хиљада Јевреја и Рома, док друге процене, углавном хрватске, „избацују“ чак од 3.000 до 30.000 хиљада мртвих, како кажу, антифашиста. Тих тричавих 30.000 би можда, ако би се створили услови за то, „антифашистички“ државни врх с Колиндом Грабар Китаревић на челу, радо признао.

Не бих да кажем да је број жртава само цифра и да није важно колико их је. Важно је. Много је важно! 700.000 пута важно. Али, за тренутак, узмимо да је 30.000 страдалих.

„Баш ме брига. Не представља ми то никакву важност“.

Да, заиста, шта је 30000?! Ништа. За злочинце из Независне државе Хрватске ни 700.000 зверски убијених није ништа. Важан је циљ који им је задат. До 3 одсто Срба на „хисторијској земљи хрватској“, остало поубијати, покрстити, протерати. То је, видимо, остварено.

И тих неколико процената Срба је скоро потпуно асимиловано.

„Синови тисућљетне културе“, нису се злочини десили пре тисућу година, па да могу да се подведу под прошлост! И не, није се Јасеновац догодио тамо негде у „прапостојбини Словена“ иза Карпата, догодио се у лепој вашој, на свега 110 километара од Загреба. Стога, незнање о страдањима у Јасеновцу је исто таква дрскост као и негирање истих.

А страдали су.

Толико је људи страдало, толико деце је убијено да су се и Немци згражали над извештајима из НДХ. .Логор за децу ни Алберт Шпер у Немачкој није пројектовао. Бројна су сведочења о зверствима усташа над недужним заробљеницима. Али то вама није важно. Да су хрватску децу клали, силовали, черечили, учили бисте о том на часовима „хисторије“. Било би важно да су страдале ваше баке и деде, а да је на месту кољача био неки српски Вјекослав Лубурић.

С обзиром да су многи од испитаних са Филозофског факултета, вероватно су чули за Едмунда Берка, а можда и нису, јер шта се код њих учи, не може да буде сасвим јасно, јер ни за Јасеновац не знају, али за Беркову поуку можда јесу:

„Они који не знају (своју) историју, осуђени су да је понове“. Ако је и то за младе студентске мозгове исувише туђе и тешко:

„Народ који заборавља своју прошлост, слијеп иде у будућност“, рекао је, вама много ближи, усташа др Анте Старчевић.

Стога размислите, слепци, да ли сте За дом спремни, да ли сте спремни да поновите „подвиге“ ваших предака?!

Аутор: Горан Васић