Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Голдштајн: У Јасеновцу је страдало око 120.000 људи

Књига „Јасеновац” хрватског историчара Иве Голдштајна у издању Академске књиге представљена је у београдском Центру за културну деконтаминацију.

Жестоко напао рехабилитацију НДХ: Иво Голдштајн Фото: youtube.com
Иво Голдштајн

Голдштајн је рекао да га је много људи питало да ли пише „Јасеновац” због ревизионизма и читавог низа негативних ствари које се догађају око нас.

„Увек им одговорим да имам страст истраживања и да као историчар обожавам да осветљавам различите истине и детаље делова епохе. Сам сам изабрао Јасеновац као тему за своју књигу” казао је Голдштајн и додао да је пре две деценије био сведок на суђењу јасеновачком заповеднику Динку Шакићу.

„Пре годину дана сам читао свој исказ и данас би када много више знам о Јасеновцу дао себи солидну тројку. Ништа нетачно нисам рекао. Главне тезе тог сведочења су заправо тачне” казао је Голдштајн, преноси Танјуг.

Према његовим речима, у Јасеновцу је страдао део његове фамилије.

„Убијен је мој прадеда из Тузле и братанци мога оца… Братанци су убијени заједно са својим родитељима. Дакле, пишући ову књигу нисам био само историчар професионалац већ сам имао личну потребу да сазнам шта су мој прадеда и браћа последње видели у животу. Занимало ме је да ли су пружили отпор својим крвницима” казао је Голдштајн.

За њега нема дилеме да траума везана за страдање у Јасеновцу траје већ 74 године.

„Надао сам се да ћу писати ову књигу на крају те трауме, али неспремност социјалистичке Југославије и држава насталих после њеног распада да се суоче са страшним злочинима у Јасеновцу, продужавају ту трауму све до данас. Важно је упознати дубину зла у Јасеновцу да би се уопште могле разумети околности у којима су чињени ти злочини. Управо томе служе приче о голобрадим момцима у униформама који се такмиче убијајући недужне људе без идеолошке конструкције или о пријатељима који након неколико дана постају џелат и жртва” казао је Голдштајн.

Како каже, попис жртава Јасеновца зауставио се на 83.000 страдалих.

„Наравно након обимног истраживања схватио сам да на тај број треба додати 10 или 20 одсто несталих и непописаних жртава. Верујем да је у Јасеновцу страдало око 120.000 људи и да би се на некој стручној конференцији са тим сложиле и моје колеге историчари у Београду”, казао је Голдштајн.

Осим аутора о овој специфичној монографији и историјској студији говорили су историчари Латинка Перовић и Милан Кољанин.

Перовић је нагласила да је Голдштајнова књига заправо штиво о паклу 20 века.

„Било ми је јако тешко да након читања књиге ‘Јасеновац’ прочитам било шта. Голдштајн је написао тоталну историју озлоглашеног логорског система, јасеновачке трагедије и феномена логорске праксе у 20. веку. Тој књизи ништа не недостаје” казала је Перовић и додала да је Иво Голдштајн радио на Јасеновцу скоро 20 година.

„Тешко да је могуће замислити краће време за настајање овако важног и темељног дела. Овом књигом аутор је дао прецизну антрополошку анализу јасеновачке трагедије. ‘Јасеновац’ не би био тотална историја без међународне анализе фашизма у Немачкој, Италији и НДХ, али и оквира у којем су испреплетани верски и национални односи у Краљевини Југославији пре Другог светског рата.” казала је Перовић.

Милан Кољанин један од најзначајнијих познавалаца холокауста у Србији казао је да је тема Голдштајнове историјске студије присутна у јавности од краја Другог светског рата на различите начине.

„Књига професора Голдштајна на утемељен начин одговара изазову да се тема логора Јасеновац обради у складу са захтевима историјске науке. Истовремено, ова књига је и одговор на изазове псеудо историографије која логору Јасеновац даје сасвим другачије место у оквиру Другог светског рата у односу на ону коју је он заиста имао. Ова студија има позив на даља истраживања и расправе јер сигурно постоје питања која нису добила одговор. То је у самој природи историјске науке”, казао је Кољанин.

Додао је да је пред читаоцима „Јасеновца” изузетна галерија ликова при чему су њихове кратке биографије читљиве.

„Захваљујући томе добија се целовита слика о неколико група. Не само о усташама егзекуторима, већ и о самим затвореницима. Читаоци ће открити и начине преживљавања у ‘Јасеновцу’. Организовање и солидарност затвореника представљени су на детаљан начин” казао је Кољанин.

Извор: ПОЛИТИКА

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

2 Responses

  1. Само у Босанској Дубици и још пар околних општина страдало је више људи од Голштајнове процене.

  2. Kako je moguće da dajete cifre na osnovu propisanih imena žrtava, kada se zna da su nestajala čitave porodice, i da su ustaše dva puta iništavale evidenciju, koju i nisu precizno vodile

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: