ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

Навршило се 28 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен.

Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста.

По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића и лично у свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мjеста.

Сутрадан су, по Шимићевоj наредби, грађани Бjеловара обилазили заузету касарну, у коjоj су били изложени лешеви убиjених официра, коjе су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

У овоj касарни погинула су jош шесторица припадника ЈНА (Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Еjупи Бертоли и Горан Радовановић), заробљено jе 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 воjника, коjи су, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бjеловару, размиjењени 9. новембра исте године у Шамцу.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручjа Бjеловара (Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосjак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић), издвоjени су и затворени у полициjску станицу, одакле су их четири дана касниjе извела униформисана лица са фантомкама на главама и стриjељали их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од мjеста Мало Кореново.

Са њима jе био и цивил Саво Ковач из Бjеловара, коjег су дан раниjе ухапсили у његовом стану под оптужбом да jе „снаjпериста“, коjи jе, игром случаjа, иако jе задобио три прострелне ране, преживио стриjељање.

Док jе траjала борба за касарну на Воjновићу, маjор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бjеловара, с циљем спречавања његове предаjе припадницима ЗНГ, дигао га jе у ваздух са 170 тона експлозивних средстава и том приликом су страдали и он и воjник, деветнаестогодишњи Стоjадин Мирковић, коjи, упркос Тепићевоj наредби, ниjе хтио да се преда.

Хрватска страна jе потврдила губитак 11 своjих воjника, због чега су, послиjе предаjе, из освете, стриjељали командира страже на том обjекту стариjег водника Ранка Стевановића.

Породица покоjног Драгише Јовановића jе у jулу 1998. године упутила захтjев Хашком трибуналу за покретање службене истраге против Јуре Шимића и његових сарадника, али Тужилаштво тог суда никада ниjе отворило службену истрагу.

Након што су 2006. године на годишњицу овог догађаjа телевизиjе у региону емитовале снимке на коjима се виде злочини почињени над припадницима ЈНА у касарни, Жупаниjски суд у Бjеловару jе против Јуре Шимића, у новембру 2010. покренуо истрагу због ратног злочина против ратних заробљеника и одредио му притвор, из коjег jе послиjе 11 дана пуштен да се брани са слободе.

За убиство шесторице заробљених резервиста ЈНА и покушаjа убиства jедног цивила, Жупаниjско државно тужилаштво у Бjеловару jе у септембру 2001. године оптужило четворицу припадника бjеловарске полициjе Луку Маркешића, Зденка Радића, Зорана Мараса и Ивана Орловића, али су након шест суђења ослобођени оптужбе.

Предсjедништво СФРЈ jе краjем 1991. прогласило маjора Милана Тепића народним хероjем, посљедњим и jединим у протеклом рату, а његово име данас носе улице и касарне у градовима широм Србиjе и Републике Српске. У његову част Воjска Републике Српске jе установила посебан Орден за заслуге у рату.

У Комленцу код Козарске Дубице, Тепићевом родном мjесту, сваке године се обиљежава годишњица његове хероjске погибиjе.

У Бjеловару се 29. септембар слави као „дан града“ и „дан бjеловарских бранитеља“.