Годишњица прогона из Пожешке котлине

Навршаваjу се 25 године од прогона Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватскоj, када jе током етничког чишћења убиjен 71 цивил српске националности, а опљачкано, минирано и попаљено 616 стамбених и 590 привредних обjеката, док су без кућа остала 1.492 лица. 

Међу цивилима коjи су убиjени у селима Горњи Врховци, Вучjак Чечавски и Шњегавићи /коjа су одбила наредбу Кризног штаба Славонске Пожеге о евакуациjи/ биле су 33 жене и 42 лица стариjа од 60 година.

„За етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од коjих су 23 потпуно уништена по писаноj наредби државног органа, првоj и jединоj у Европи послиjе Другог свjетског рата, jош нико ниjе процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим судовима“, саопштава Информативно-документациони центар „Веритас“.

У подне, 29. октобра 1991. године, припадници хрватске цивилне заштите и полициjе почели су да проводе наредбу о „евакуациjи“ 2.120 мjештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смjештених у Пожешкоj котлини, подно Папука и Псуња, коjу jе донио Кризни штаб општине Славонска Пожега.

Према наредби, коjу jе потписао Анте Багарић у своjству предсjедника кризног штаба, а коjа jе дан раниjе извjешена на jавним мjестима, „евакуациjа“ jе провођена, наводно, „у циљу заштите њихових живота“ и наводне заштите од, како су навели, „четничких терористичких снага и jединица ЈНА“.

Након што jе већина становника отишла, креће организована пљачка, систематско паљење и минирање кућа, како се Срби више у њих никада не би вратили, док jе дио стариjих људи, коjи ниjе хтио или могао да напусти своjа села, страдао приликом систематског паљења и минирања.

Да би се Хрватскоj и међународноj jавности „обjаснило“ зашто су опљачкана и запаљена српска села, у jавност jе пуштена теза да су то „урадили сами Срби приликом повлачења како то село не би пало у хрватске руке“.

Дио Срба, страхуjући за своjе животе, одлази у Србиjу или Источну Славониjу, коjа jе тада била под српском контролом, а мањи броj уточиште налази у српским селима Горњи Врховци, Вучjак Чечавски и Шњегавић, коjа су одбила да се евакуишу.

У зору 10. децембра 1991. године, хрватске jединице 121. бригаде из Нове Градишке и 123. бригаде из Славонске Пожеге започињу напад на „непокорна“ села, коjа падаjу без отпора, а становништво се повлачи према БиХ.

Само у jедном дану, 10. децембра 1991. године, у Шњегавићу и Вучjаку Чечавском убиjено jе 36 лица, просjечне старости око 60 година, међу коjима и 20 жена.

Из масовне гробнице, на рубу села Шњегавић, у децембру 2000. године, ексхумирано jе 13 посмртних остатака, одакле су пребачени на Завод за судску медицину у Загребу, од коjих jе осам идентификовано у задње три и по године као житељи Шњегавића и Вучиjака Чечавског.

Риjетки повратници у ова села jош увиjек по згариштима и запарложеним воћњацима и њивама наилазе на разбацане људске остатке, али своjа открића, због страха и небриге, више и не приjављуjу надлежним органима.

Хрватско правосуђе jе, jош 2000. године, отворило истрагу о убиствима цивила у „непокорним“ селима против НН лица, коjа све ове године тапка у мjесту.

„Веритас“ jе краjем 2008. године сву прикупљену документациjу о злочинима у селима Пожешке котлине доставио Тужилаштву за ратне злочине Србиjе, коjе jе, након спроведеног предкривичног поступка, прикупљене доказе доставило хрватском надлежном тужилаштву, али за те злочине jош нико ниjе одговарао.

Извор:

Везане виjести:

ПУТ ИЗ ПАКЛА

Ранко Раделић: Хрватска акциjа Откос – триjумф усташтва и фашизма!

Парастос Билогорцима у Београду 2. новембра у Храму Светог Марка у 11 часова