Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Инициjативу за обележавање страдања Срба из овог краjа покренуло jе пре неколико година Завичаjно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду
У недељу, 2. новембра 2014. у Храму Св. апостола и евангелисте Марка у Београду, служиће се од 11 сати парастос за 24 погинула борца Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991-1995, те 40 цивила са подручjа источне Билогоре страдалих у периоду од 1991. до 1997. године.
Парастос укључуjе помен и за преко сто хиљада православних Срба рођених и сахрањених у источноj Билогори од 1597. до 2014. године.
Инициjативу за обележавање страдања Срба из овог краjа покренуло jе пре неколико година Завичаjно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду.
На подручjу источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико jе до сада утврђено живот jе изгубило 65 особа, већином српске националности и оних коjи су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броjа страдалих 39 jе цивила, 24 борца Териториjалне одбране, а двоjица Срба су ликвидирани након што су принудно остали у хрватскоj воjсци и полициjи. Сеадмнаест српских цивила убиjено jе пре акциjе „Откос-10“ током кампање застрашивања и злостављања.
31. октобра 1991. започела jе акциjа „Откос-10“, скоро непозната у српскоj jавности, коjу су извеле паравоjне хрватске формациjе нападом на припаднике Териториjалне одбране општине Грубишно Поље коjа jе тада била у саставу Бањалучког корпуса ЈНА – у време када Хрватска jош ниjе била међународно призната држава. Малоброjне српске снаге нису могле дуго издржати притисак преко шест пута броjниjих хрватских формациjа оjачаних тенковима и далекометном артиљериjом.
Погинуло jе 12 бораца, а после повлачења Срба са Билогоре уследило jе систематско паљење и минирање српских кућа, пљачка имовине и убиjање преосталих српских цивила, од коjих су неки, попут брачног пара Орић из села Тополовице заклани и спаљени.
Комплетно становништво напустило jе у избегличкоj колони 23 села, као и jедан броj житеља jош 15 насеља. Међу њима jе било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима.
За злочине над Србима почињене у источноj Билогори и у акциjи „Откос-10“ на подручjу општине Грубишно Поље, jош нико ниjе одговарао ни пред Хашким трибуналом ни пред хрватским судовима.
Пре Другог светског рата на подручjу источне Билогоре живело jе 18.000 житеља српске националности, а после усташких злочина у Другом и оних почињених у последњем рату, по подацима Митрополиjе загребачко-љубљанске, 2005. их jе преостало 1.170, углавном стариjих особа без деце. Попис становнштва у априлу 2011. дочекало их jе мање од 1.000.
Везане виjести:
Подсjећање: Потресна свjедочења избjеглица из западне Славониjе о стравичном терору усташа
Бесjеда проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побиjеним у хрватскоj акциjи „Откос“
ЖРТВЕ ИСТОЧНЕ БИЛОГОРЕ ОД 1991. ДО 1997. ГОДИНЕ
Ранко Раделић: Хрватска акциjа Откос – триjумф усташтва и фашизма!
Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.
