Годишњица погибије 12 равногораца у селу Кусатку

Пише: Немања Девић

“Напади на немачке транпортне линије били су у лето 1944. чести. Снаге ЈВуО, под командом потпоручника Добросава Радојковића, попуњене су 9. августа 1944. мобилизацијом. Истог дана, извештени од шефа железничке станице из суседног Ковачевца да ће кроз Кусадак проћи немачки транспортни воз са оружјем, упутили су се ка железничком стајалишту Рабровац, које је било најпогодније за постављање заседе. Планирали су напад на воз, не би ли се снабдели оружјем и преко потребном муницијом. Око четири сата изјутра воз је наишао у село, али у њему нису нашли оружје, већ само угаљ и дрва – па су га пропустили. Четовођа села Бора Танасковић задржао је војнике на положају и целог сутрашњег дана, чекајући нову погодну прилику за напад. Међутим, Немци у Младеновцу добили су дојаву да се на рабровачкој станици налазе снаге ЈВуО. Зауставили су транспортни воз који је наилазио и према Кусатку пустили блиндирани, пун војника са тешким наоружањем. Када су угледали композицију која је убрзано ишла пругом, кусадачки равногорци су покушали да сигнализирају машиновођи и зауставе воз, који је уистину и успоравао, али су се на њихово изненађење на вратима и прозорима појавили наоружани Немци. Отворили су убитачну митраљеску ватру пре него су ови успели и да запуцају. Мало ко од присутних је извукао живу главу. Рањене равногорце Немци су дотукли хицима. На лицу места изгинуло је 12 припадника ЈВуО из Кусатка, међу којима и четовођа Танасковић. Остали су се размилели по оближњим кукурузима. С обзиром да је 10. августа био четвртак, пијачни дан у Кусатку, у пуцњави је страдало и шесторо цивила, који су се овде случајно затекли у пролазу. Немци су сутрадан подржани блиндираним возилима упали у село и извршили увиђај, али нису вршили репресалије над цивилима. Погинули припадници ЈВуО, које су Немци најпре изложили код железничке станице, сахрањени су тек неколико дана касније. Трагедију, која је одјекнула околином, забележила је и немачка Команда Југоистока.

Један од преживелих учесника ове акције Живота Бујагић испричао је: “Био сам у трећој врсти кукуруза, кад сам видео: Немци на вратима, са машинкама, њима обавештено… И почео сам да се повлачим унутра, у тај ма’ је почела паљба од отуд. Воз је стао и почео, окренуо рафал по нама. Пуца тешки митраљез: горе и небо и земља. Копа по земљи и сече кукуруз, врсту по врсту. Ми смо почели да се повлачимо групно, ето, ја сам један од тих који се извукао, мада сам сав био од метака избушен – одело, ал’ ниједно ме није потревило. Тек кад смо ми мало одмакли, ја видим да ми је одећа скроз избушена – само шајкача избушена на пет места“.

Командујући у овој акцији, четовођа ЈВуО Бора Танасковић (1905-1944) је био богат средовечан сељак, власник млина и организатор Равногорског покрета у селу. У марту 1944. партизани су му запалили кућу и убили мајку. У борби са Немцима смртно је рањен и очевидци су га гледали како у конфузији трчи према кукурузу раскопчаног гуња, у белој кошуљи која је огрезла у крви. Ту је одмах и издахнуо. После рата, његова имовина подлегла је конфискацији, проглашен је за народног непријатеља и сарадника окупатора.

У овој борби тешко је рањен и брат мог прадеде Миодраг Мијатовић (1924-1945), који је потом одступио са снагама ЈВуО у Босну, иако му ране још нису биле зацелеле. Тамо му се изгубио траг, претпоставља се да је негде на Вучјаку, исцрпљен, подлегао повредама. И њега су комунисти прогласили за сарадника окупатора. А њему и његовим саборцима, као свећу воштаницу, прилажем и овај текст – да се њихов подвиг никад не заборави.

Везане вијести: Немања Девић