Годишњица масакра 1.446 Срба у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском 1941.

У Пркосу Ласињском, Дугом Селу Ласињском, Стипанu, Киринu, Сјеничакu и још неколико мјеста сјевероисточног дијела Кордуна, 21. децембра 1941. године, усташе су на наjмонструозниjи начин побили 1.446 Срба, међу коjима бијаше 359-оро дјеце до 15 година старости.

Усмрћивани су не само из ватреног оружjа, већ и наjзвјерскиjим иживљавањима – ножевима, премлаћивањима, спаљивањима, злостављањима и на друге монструозне начине.  Након усмрћивања свих ухваћених житеља, опљачкана су, а затим и спаљена нападнута села. Циљ jе био уништити било какве услове за даљи живот на овим просторима.

Након партизанских акција у долини Купе, Анте Павелић је наредио својој војсци офанзиву на сјевероисточни дио Кордуна. Одлучено је тада да се уништи све српско становништво на цијелом Кордуну уз наредбу да ‘камен на камену не може остати’, те је рано ујутро у пет часова на данашњи дан прије 74 године започела усташко-домобранска офензива.

То су биле злогласне Павелићеве трупе под заповиједањем познатих злочинаца Лубурића, Мошкова, Рукавине и Диде Кватерника, које су погубиле само тог дана 1446 цивила. Из села Пркос погубљено је 478 људи, остали су били из Дугог Села, Стипана, Трепче и једног ромског насеља. Убијало се не само мецима из ватреног оружја него и садистички, ножем, премлаћивањем, спаљивањем и на друге начине.

Директиву за провођење офанзиве дао је сам Макс Лубурић:
„Никога се не смије поштедјети. Ни једно село. Од реда све клати. Дјецу у колијевци и немоћне старце и жене“.

Андрија Артуковић, тада министар унутрашњих послова НДХ, рекао је касније на свом суђењу како је било “одлучено да се у офанзиви 1941. године потпуно уништи српско становништво, не само у Пркосу, него и на цијелом Кордуну”.

Село Пркос се до териториjалне реорганизациjе налазило у саставу општине Карловац, а од тада се налази у саставу општине Ласиња.

Први пут jе названо именом Пркос 1890. године, а од 1910. године назива се Пркос Ласињски. Те године у селу су живела 435 становника, и броj се временом увећавао све до страшног 21. децембра 1941. године.

Нажалост, посљедице истребљења Срба из ових села осјете се до данас, па тако од некадашњих 600 житеља Пркоса Ласињског у овоме тренутку живи тек њих 30-ак. Међутим, оно што преосталом живљу представља jош већу муку jесу провокациjе са коjима се често сусрећу. Тако су 1. новембра 2010. године, на дан када римокатолици прослављаjу дан свих светих, непознати починиоци уништили плочу са именима постарадалих житеља овога села.

Иако jе jеднак злочин оскрнавити 968 посебних гробних места или jедно у коjем се налази 968 тела, колико се налази у овоj гробници, оскврнитељи до данас нису пронађени.

Света дужност свих хришћана је да се моле за све уснуле а поготово за оне иза коjих ниjе остао нико ко би упалио свијећу за покоj њихових душа.

Везане вијести:

Кордунашки процес „Црна кутија“ крајишких Срба

Живот у дрвеном оквиру

Владимир Назор: Мајка православна