СТAНИЋ :Већ 9 година снимам филм о Јасеновцу, а нико ни динар неће да ми да

Рођен сам близу Јасеновца, одрастао сам уз приче о њему и упознао многе који су га преживели… Снимање филма о том логору је мој дуг према тим људима, али нисам нашао никога ко би то финансирао, каже познати глумац Тихомир Тика Станић.

Легенда српског глумишта, после обележавања 75-годишњице стварања злочиначке НДХ, каже да је време да Срби коначно добију филм о свом највећем страдању у усташкој држави.

Истовремено, Станић се чуди како све ове године ниједном редитељу, али и ниједној државној институцији, није пало на памет да се бави тако великом, значајном и болном темом. Ипак, како је показало Информерово истраживање, Јасеновац је за многе српске глумце и редитеље и даље сувише шкакљива, болна, па чак и анационална тема.

Према речима Тихомира Станића, филм о Јасеновцу је његова давнашња жеља и нешто чиме би српска кинематографија морала да се бави.

– Већ девет година покушавам да снимим овај филм. Све године финансирам га из приватних средстава, помоћу приватних фирми и мојих пријатеља, јер се ниједна институција није заинтересовала за ову, тако важну тематику. Просто је невероватно да је то тако, да Срби немају потребу за филмом о свом највећем стратишту – каже Тихомир Станић, а онда објашњава како је дошао на идеју да сними филм о злочинима у најзлогласнијем усташком логору:

– Одрастао сам дванаест километара од самог логора Јасеновац, у Козарској Дубици, и цело моје детињство обележено је причама из тог периода. Слушао сам о Јасеновцу од своје мајке, од својих рођака, упознао људе који су преживели то страшно место. Филм је мој лични морални дуг према свима њима. Зато је за мене ово филмско дело од превелике важности и стало ми је до његове премијере. Aнгажована је одлична екипа познатих и талентованих глумаца, па ће тако, на пример, главног команданта логора Макса Лубурића играти Марко Јанкетић. Већина сцена из филма је снимљена, а завршетак овог, за мене великог и значајног пројекта, очекује се на лето следеће године – наглашава Станић.

Познати глумац каже да је на сценарију радио веома темељно и да се обавештавао из бројних историјских извора.

– Имам документа Државног архива Хрватске, Музеја геноцида у Србији и Републици Српској. Мој професор руског језика из Козарске Дубице Симо Брдар био је кустос у Јасеновцу уочи избијања рата деведесетих година, и лично је спасао ту архиву. Поред њих, ту си историчар Зоран Милекић и Гавро Буразор, драматург Сташа Петровић. Aли и 80-годишњакиње Бригита Кнежевић и Јелена Бухац Радојчић, које су као девојчице спасене из логора. Филм говори о томе како их је живот спојио у Јасеновцу, како су се након тога раздвојиле, а онда после 72 године поново среле у Инсбруку, на гробу Дијане Будисављевић, жене која је спасавала српску децу из усташких логора смрти – објашњава Станић.

ЗАФРАНОВИЋ СНИМИО НАЈБОЉЕ ФИЛМОВЕ О УСТАШТВУ

Једине игране филмове који се на експлицитан начин баве усташтвом за време Другог светског рата снимио је хрватски редитељ Лордан Зафрановић. Он је у интервјуу који је 2011. дао за Радио-телевизију Републике Српске испричао да је као млад редитељ са филмском екипом у време Југославије радио на снимању близу усташког логора Јасеновац, где се први пут сусрео са архивском филмском грађом, фотографијама, сведочењима и документима о усташким злочинима.

– Тај сусрет на мене је оставио страховит утисак, обележио је моју каријеру и навео ме да снимим „Окупацију у 26 слика“, „Крв и пепео Јасеновца“, „Пад Италије“, „Вечерња звона“ „Залазак столећа/Тестамент Лордана Зафрановића“ и друге – истакао је Зафрановић.

Због документарног филма „Крв и пепео Јасеновца“ Фрањо Туђман је Зафрановића прогласио „непријатељем хрватског народа“.

ПОДРЖАТИ ИДЕЈУ

Бивши министар културе Братислав Петковић, говорећи о Станићевом пројекту, каже да је Јасеновац шкакљива тема јер ту постоји још много отворених питања на која би требало дати одговор у филму који би се снимио.

– Без обзира на комплексност овог питања, Срби као нација би требало да инсистирају на тим одговорима и да бар покушамо да направимо своју „Шиндлерову листу“. Из тог разлога сви бисмо морали да помогнемо Тихомиру Станићу да реализује ту идеју – истиче Петковић.

У Министарству културе, одговарајући на питања на ову тему, упутили су нас на Филмски центар Србије, који путем јавног конкурса расподељује буџетска средства за подстицање кинематографских делатности.

Међутим, како су нам тамо рекли, на овогодишњем конкурсу није било филмова на тему Јасеновца.

– Прошле године издвојена су средства за снимање документарног филма „Завештање“, у којем се између осталог говори о Јасеновцу и који је сада у постпродукцији. И то је, за сада, то – кажу у Филмском центру Србије.

РЕАКЦИЈЕ

Здравко Шотра:Сувише напора, бола и туге…
– Нисам размишљао о снимању филма о Јасеновцу јер би ту било превише тешких сцена. Детаљно посвећивање раду на тм филму изискивало би доста напора, туге, бола. То је много тешко осмислити и реализовати управо због тежине и озбиљности које прате ову причу.

Срђан Драгојевић: Јасеновац није национална тема
– Велике теме попут Јасеновца немају националност. Сваки покушај да тим темама на силу дамо националност сведочи о томе да можда та тема треба да чека нека боља времена и боље људе. Што се мене тиче, недавно сам објавио књигу „Пре него што црвима кажем здраво“, са три сценарија која бих волео да снимим пре смрти. Мени је то сасвим довољно.

Радош Бајић: Била би ми част да снимам
Сматрам да не постоји редитељ који се не би ухватио укоштац са том темом. Филм о Јасеновцу је део наше културе и историје и била би ми част да радим на том пројекту. Чак бих и расвету носио ако треба, само да будем део тог филма

Матија Бећковић: Само би се брукали
– Није мајка родила јунака ни држава поштених банака. Боље што нису ни снимали филм о Јасеновцу, само би се још више брукали.

Тома Фила: Европа неће тај филм
– Филм о Јасеновцу никада није снимљен јер Европа не жели Србе као жртве! Она хоће да памти да смо убили Обреновиће и довели Карађорђевиће и да смо им убили престолонаследника Фердинанда.

Саво Штрбац, „Веритас“: Важно је да се сними
– Објективан филм о Јасеновцу помогао би Хрватима да се суоче са својом усташком прошлошћу, а Србима би био потврда да су се ти страшни злочини заиста десили. Зато је јако важно да се сними један такав филм.

СРБИН.ИНФО