Гласање за НАТО мора бити кривично дjело против уставног уређења Републике Српске

Округли сто у Народној скупштини Српске одржан на иницијативу СНП Избор је наш.

Предложена допуна Кривичног законика РС која би гласила: „Представници из РС, изабрани или делегирани у свим заједничким институцијама БиХ (Предсједништво БиХ, Представнички дом и Дом народа БиХ) који без референдумске одлуке грађана Републике Српске гласају о чланству БиХ у међународним војним савезима или организацијама, казниће се затвором у трајању од двије до дванаест година“

Председник СНП Избор је наш Дане Чанковић: Предложеном допуном би се олакшала позиција српских политичара у заједничким институцијама у евентуалној ситуацији притиска странаца на њих или у случају када српски члан у Предсједништву БиХ не би искористио своје право заштите виталног националног интереса и затражио мишљење Народне скупштине РС (која с тим у вези доноси коначну и обавезујућу одлуку). Избор је наш сматра да је предложена допуна КЗ РС најбољи, а можда и једини начин да се изађе из комплексне и компликоване ситуације страних утицаја и да се поштује воља српског народа

Адвокат Горан Ђорђевић: Предложена је допуна Кривичног законика РС која ће штитити уставно уређење Републике Српске, њене изворне надлежности и референдумске одлуке

Адвокат Владан Глишић: Војна неутралност је само начин да наш народ каже да не жели у НАТО а да ипак не „набија прст у око“ том предаторском, инвазионом и злочиначком војном савезу. Зато и представници Српске у заједничким органима државне заједнице БиХ морају да знају народну вољу да се остане ван НАТО тј. војно неутралан и да морају да је поштују

_______________________________________________________________________

Кабинет потпредседника Народне скупштине РС Милана Петковића – на иницијативу СНП Избор је наш – организовао је у просторијама НС РС округли сто, јавну расправу на тему: „Народ као извор суверенитета и када се одлучује о уласку у међународни војни савез НАТО“.

У раду скупа су учествовали председник Уједињене Српске и шеф Српског клуба у ПС БиХ Ненад Стевандић, председник Покрета Избор је наш Дане Чанковић, посланици Уједињене Српске Маринко Драгишић и Мирела Кајкут Зељковић политички, аналитичар Џевад Галијашевић, адвокати Небојша Пантић, Горан Ђорђевић и Владан Глишић, правници и представници невладиних и међународних организација.

Потпредседник Народне скупштине Републике Српске Милан Петковић истакао је да је Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности коју је усвојила НС РС обавезујућа за све званичнике из Српске.

„Ово нам мора бити полазна тачка приликом евентуалних преговора о чланству у неком од војних савеза. Референдум о евентуалном чланству БиХ у НАТО мора бити организован“, рекао је Петковић.

Адвокат Пантић је указао да је референдум најдемократскији начин изјашњавања о важним питањима.

„Република Српска је до сада имала само један референдум, иако је било важних питања о којима су грађани морали да се изјасне. Зато се народ треба изјаснити о евентуалном чланству БиХ у НАТО-у“, рекао је Пантић.

Факти преносе излагања за округлим столом тројице учесника.

Чанковић: Српски народ је против НАТО – то морају поштовати и власт и опозиција

„Покрет ће изнијети и идеју да невладине организације и стручна јавност Српске и Србије размисле о могућности – користећи универзално право народа на самоопредјељење у којем је садржано и право на војну неутралност – да се од Генералне скупштине УН затражи начин како да се обезбиједи и гарантује то право народа на војну неутралност“

_____________________________________________________________________

Покрет Избор је наш полази од става да је Дејтонска БиХ државна заједница политичких ентитета Републике Српске и Бошњачко-хрватске федерације, у којима се и налази суверенитет, као највише право одлучивања и чињенице да је извор тог суверенитета у народу. Зато несумњиву и легитимну вољу српског народа треба оснажити и кроз приједлог о допуни кривичног законика Републике Српске, који ће се „брусити“ и на овој јавној расправи како би био што бољи.

Предлажемо да назив кривичног дјела буде: „Неовлаштено гласање о чланству у међународним војним савезима или организацијама“. А да то кривично дјело буде дефинисано овако: „Представници из Републике Српске, изабрани или делегирани у свим заједничким институцијама Босне и Херцеговине (Предсједништво БиХ, Представнички дом и Дом народа БиХ) који без референдумске одлуке грађана Републике Српске гласају о чланству Босне и Херцеговине у међународним војним савезима или организацијама, казниће се затвором у трајању од двије до дванаест година“.

Ово ново кривично дјело спада у групу кривичних дјела против уставног уређења Републике Српске.

Усвајањем такве допуне закона олакшала би се позиција српских политичара у заједничким институцијама у евентуалној ситуацији притиска странаца на њих или у случају када српски члан у Предсједништву БиХ не би искористио своје право такозваног виталног националног интереса и затражио мишљење Народне скупштине РС (која с тим у вези доноси коначну и обавезујућу одлуку) о одлуци Предсједништва БиХ у вези њеног уласка у неки међународни војни савез или организацију.

Избор је наш сматра да је такав начин – допуна Кривичног законика Републике Српске најбољи, а можда и једини начин да се изађе из комплексне и компликоване ситуације страних утицаја, а истовремено и да се поштује воља српског народа.

Да би српски народ показао снагу суверенитета, не може и не смије бити по страни а поготово онда када се одлучује о суштинским стварима по њега.

Позивано српске политичаре, и позицију и опозицију, да испуне вољу српског народа да се не уђе у НАТО војни савез.

Покрет ће изнијети и идеју да невладине организације и стручна јавност Српске и Србије размисле о могућности – користећи универзално право народа на самоопредјељење у којем је садржано и право на војну неутралност – да се од Генералне скупштине УН затражи начин како да се обезбиједи и гарантује то право народа на војну неутралност.

Ђорђевић: Ово је поштовање историјске вертикале настанка и опстанка Српске

Предложене измене и допуне Кривичног законика Републике Српске значајне су из најмање два разлога.

Прво, реч је о благовременом препознавању процеса са којима ће се Република Српска сусрести у наредном периоду. У том смислу предложене измене и допуне КЗ РС, представљају доградњу правног поретка.

Активна држава сама препознаје потенцијално друштвено опасна понашања и иста инкриминише на начин како су то изнели предлагачи, осећајући потребу и доказујући визију да поједина друштвена понашња могу угрозити основне постулате, а то је увек систем вредности једног друштва.

У овом случају, реч је о вредностима које представљају израз историјске вертикале настанка и опстанка Републике Српске.

Друго, реч је о изградњи правног поретка који представља основу егзистенције једне нације и показатељ је државотворног капацитета једне нације. А изградња и очување правног поретка данас представља истински подвиг.

Указује се на чињеницу да предложене измене и допуне КЗ РС, јасно одређују објекат заштите.

Код предложених кривичних дела, имајући у виду да свако кривично дело има објекат заштите као добро или вредност против којих је управљено кривично дело, па му се стога пружа кривичноправна заштита, јасно је да је објекат заштите не само самосталност Републике Српске и њена недељивост, већ и уставна начела која представљају уставну гаранцију независности и суверенитета Републике Српске.

У овом случају то је уставно уређење Републике Српске, односно заштита изворних надлежности и референдумских одлука.

Посебно је важно што ова иницијатива представља повратак политичкој филозофији, која стоји у основи сваког правног поретка.

У овом случају реч је о јасно израженој потреби да се сви учесници у политичком животу Републике Српске опет врате „великим темама“.

Глишић: Лојалност појединца према својој заједници није превазиђена категорија

„Морамо искористити то што широм Европе јачају покрети који се залажу за то да се суверенитет врати народима и да се бриселска бирократија и ЕУ ограниче“

_______________________________________________________________________

Грађанска иницијатива за увођење новог кривичног дела у Кривични законик Републике Српске,којом би били санкционисани представници Републике Српске у органима државне заједнице БиХ ако би гласали и поступали супротно интересима и ставовима Народне скупштине Републике Српске, у политичком смислу представља деловање сагласно не само интересима нашег народа на овом простору већ и деловање сагласно савременом духу обнове суверенизма.

У овом тренутку широм Европе јачају покрети који се залажу за то да се суверенитет врати народима и да се бриселска бирократија и ЕУ ограниче.

Идеја суверенитета модерно осмишљена има два аспректа када се посматра конкретна држава – спољни и унутрашњи.

Споља се суверенитет једног народа огледа у томе што није подложан мешању и утицајима страних држава. У унутрашњем смислу, огледа се у томе што је суверенитет у рукама народа а не у рукама привилегованих мањина и елита.

Једноставно речене, суверенисти у оба случаја своју политику своде на то да се о томе како ће на неком простору живети питају они људи, народ који на том простору и живи.

У том смислу, ова грађанска иницијатива покушава да подсети политичку класу у Српској да је Дејтонски споразум из кога је настала данашња БиХ био последица рата који се водио и да је природно да је суверенитет ту у рукама ентитета тј. организованих ратних страна – држава које су тај рат водиле.

Нису се три народа у БиХ случајно нашла на неком острву и онда направили Дејтонски уговор како би основали своју државу да би тако заштитили своје право да ексклузивно рибаре око тог острва.

Дејтонски споразум настаје 1995. године да оконча рат који је последица баш тога што су ови народи желели да имају своје одвојене државе. Зато је суверенитет у Српској а не на нивоу БиХ и то је садржано у оригиналном Дејтонском уговору.

Самим тим, ова иницијатива тражи да се политички представници Српске увек сећају где је суверенитет одлучивања и коме су они одговорни – Републици Српској. И то је сасвим у духу савременог суверенизма.

С друге стране, ова грађанска иницијатива покушава да делује на последице које је у правном систему данашњице оставила концепција савременог егоцентричног и себичног односа припадника потрошачког друштва према својој заједници. Пошто се тај модел понашања у друштву потенцира – као последицу имамо то да је све мање правних поредака у свету који имају кривично дело издаје.

Сматра се да је лојалност појединца према својој заједници превазиђена категорија. Ова грађанска иницијатива на мала врата враћа појам издаје у кривичноправни систем Српске и на тај начин делује насупрот деструктивним процесима који се данас у свету одвијају а код нас рефлектују.

И трећи, врло битан угао посматрања ове иницијативе је чињеница да је она део конкретне борбе нашег народа, државе и друштва против увлачења ових простора у НАТО мимо и против воље нашег народа.

Војна неутралност је само начин да наш народ каже да не жели у НАТО а да ипак не „набија прст у око“ том предаторском, инвазионом и злочиначком војном савезу. Зато и представници Српске у заједничким органима државне заједнице БиХ морају да знају народну вољу да се остане ван НАТО тј. војно неутралан и да морају да је поштују или да сносе кривичноправне последице издаје, ако је почине.

Извор: ИН4С