Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Глас Русије: Аћиф Ефендија – коме је потребна ревизија историје?

Датум објаве: недеља, 23 септембра, 2012
Величина слова: A- A+

Ви и ми памтимо стихове Баjаге и Инструктора – Ову су земљу правили и ратници и песници, и различити богови. По ко зна коjи пут то доказуjе ситуациjа око фигуре Аћифа Хаџиахметовића, познатог као Аћиф Ефендиjа, команданта Новог Пазара за време Другог светског рата, човека коjег jе награђивао Адолф Хитлер.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/acifefendija-tabla.jpg

 

Сетимо се неколико чињеница. 2009. година. Фудбалски меч у Новом Пазару. Развучен транспарент Стадион Аћиф Ефендиjе. Тада jе спрско тужилаштво нашло jе да то одговара распиривању расне, религиозне и националне мржње. Али на краjу краjева навиjачи се увек одликуjу радикализмом, а на лето 2012. године скандал се разбуктао већ у влади. Први потпредседник владе Александар Вучић имао jе озбиљна питања за министра без портфеља Сулеjмана Угљанина, коjи jе боравио на церемониjи откривања мемориjалне плоче Аћиф Ефендиjи  у Новом Пазару.

Тада jе Вучић изjавио медиjима да не планира да мења погледе: Аћиф Ефендиjа jе злочинац коjи jе одговоран за убиство око 7000 Срба, како представника краљевских трупа, тако и партизана. Странка Угљанина са своjе стране jе изjавила да jе њена обавеза да исправи историjску лаж написану о Аћифу. У њиховом обраћању се такође говори да о Хаџиахметовићу знаjу само оно што jе написано у историjи под диктатом ЦК Комунистичке партиjе, коjа га jе и стрељала. Да додамо да jе инициjатор постаљања спомен-плоче на кући у коjоj jе живео Аћиф Ефендиjа  било Бошњачко национално веће.

Нажалост, припремаjући дискусиjу на ову тему, суочили смо се са неким неразумевањем од стране ове организациjе. Више од месец дана редовно смо телефонирали Већу са молбом да да интервjу, из коjег смо се надали да ћемо чути „другу истину“, али нажалост, разговор су стално одлагали, позиваjући се на заузетост. Зато данас у оквиру округлог стола нећемо чути на основу чега Аћиф Ефендиjа може да се сматра хероjем.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/acif-efendija2.jpg

 

Ипак, наша платформа jе и даље отворена, наравно, спремни смо да убудуће чуjемо све аргументе. А за сада су наши гости српски научни саветник Института за новиjу историjу Миле Бjелаjац и опуномоћени предтавник Координационог центра муслимана Севернокавкаског федерално округа Шафиг-хаџи Пшихачов, са коjим ћемо разговарати о совjетском искуству. Пошто jе наша земља била и остаjе вишенационална, и такође се суочава са покушаjем ревидирања историjе. Господине Бjелаjац, имате реч.

 

Видите, ово jе шири контекст ове теме коjа jе сад изашла у jавност. Морам да подсетим слушаоце да се тема, или ова личност помињу и биваjу поводи за неке контроверзе или за заоштравање политичке ситуациjе управо у Новом Пазару и Рашкоj. Када jе дато име главном градском фудбалском стадиону, већ смо имали jедну сериjу афера и политичког неспокоjства. Ако изизмемо оно што бисмо могли, речником jедног садашњег мулимаског политичара у Новом Пазару, назвати политичка диверзиjа са циљем да ово подручjе поново постане предмет политишких расправа у медиjима, ако гледамо шире, онда ћемо видети jедан тренад коjи траjе од краjа 80-тих година прошлог века.

Наиме, врши се ревизиjа неке устаљене или стандардне историjе како смо ми то децениjама учили у бившоj СФРЈ. Постоjи наравно она научно- легитимна ревизиjа, где се у светлу нових сазнања, помераjу и наша сазнања и о тоj компликованоj прошлости грађанског рата и ослободилачког рата и колаборациjе. Међутим, постоjи и она политички изражена ревизиjа, са тенденциjом да се након толико времена, у неким новим историjским околностима улепша слика оних коjи су били активни сарадници нечког, италиjанског и других окупатора на овом простору. Тако да, то jе та jедна политичка ревизиjа коjа jе рачунала на урушавање комунизма, урушавање и онога што су били школски програми и неки стандардни наратив, како се то модерно каже, о рату на тлу Југославиjе између 1941-45. године.

Значи, Аћиф Ефендиjа jе одговараjућа фигура за такву ревизиjу?

Наjгрубља тенденциjа коjу можемо да уочимо ових година jесте да се они коjи су заиста доказани ратни злочинци, коjи су активно били укључени као сарадници немачког окупатора и то у оном драстичном виду, као што су СС формациjе, да се и они сада у новим околностима проглашаваjу тек случаjним или идеолошким жртвама комунизма. У ту категориjу би спадао и случаj Аћиф- ефендиjе, коjи jе био на челу те муслиманске управе у Новом Пазару у току рата и коjи jе стаjао на челу те jедне jаке мешовито муслиманско- албанске формациjе до 1943. године. Аћиф- ефендиjа jе после пораза Немаца и њихових сарадника, стрељан од стране партизана 1945. године. 

У сваком случаjу, то jе та тенденциjа коjа постоjи и на тлу сада већ бивше Југославиjе и у њеним наследним земљама, да они коjи су били злочинци, било у Независноj држави Хрватскоj, било као део окупационоог система у Србиjи или њеним деловима, или на Косову и Метохиjи. Овде морам да подсетим слушаоце, да су Немци формирали три СС дивизиjе од домаћег становништва- Седма СС дивизиjа Принц Еуген, састављена од домаћих Немаца, тзв „фолксдоjчера“ из Баната, Београда и других краjева. Затим у средишту Босне, била jе формирана Ханџар дивизиjа. За „успомену“ на ту воjну формациjу, у грађанском рату у Босни, од ’92. до ’95. године поново имамо Ханџар дивизиjу.

И од муслимана из Рашке области, значи Новог Пазара и муслимана- Албанаца са КиМ, имамо СС дивизиjу Скендер Бег- и управо та дивзиjа од 43. године као и ова Седма СС дивизиjа врше окупациjу односно контролу jугоисточне Србиjе. Према томе, као и 369. Вражиjа дивизиjа, састављена од Хрвата, али са немачким командним кадром, то су дивизиjе коjе су поред уништавања ослободилачких, герилских, анти-окупаторских, учествовале и у масовном уништавању српског и другог становништва на просторима и средишње Југославиjе, Босне и Херцеговине, Хрватске и на тлу Србиjе.

Нешто слично се данас, нарочито када jе рехабилитациjа припадника ових СС формациjа у питању, догађало ових година у Естониjи. И сада имате ситуациjу да се СС-овци и њихова страдања подводе, под ето, невине жртве комунизма. Према томе, то jе таj неки контекст у коjем ми видимо ово што се данас поново дешава и вероватно ниjе случаjно ова област Рашка, или у медиjима познатиjа као Санџак, jе више пута последњих година била тема афера ( било да се ради о сукобима унутар муслиманске верске заjеднице, било на неки други начин). Према томе, на простору Новог Пазара и те шире области, као што се и на jугу Србиjе, услед неких међународних притисака на Србиjу, прави се jедна лоша политизациjа целокупне ситуациjе.

Остаjе само да кажемо да не тако давно фудбалски стадион у Новом Пазару jе освануо са графитима посећеним Аћифу Хаџиахметовићу, као и у полумесецима и… фашистичким свастикама. Мислимо да jе то резултат тога о чему jе управо говорио господин Бjелаjац.

Хаjде да се сада окренемо совjетском примеру и да узмемо регион са претежно муслиманским становништвом – Северни Кавказ. Пред нашим микрофоном jе опуномоћени представник Координационог центра муслимана Севернокавкаског федералног округа Шафиг-хаџи Пшихачов. Ако се говори о колаборационизму, да ли jе ту било организованих групациjа коjе су се бориле на страни фашиста?

Могу да кажем да на Северном Кавказу таквих групациjа ниjе било, нисам читао о томе у историjским рдовима, и нисам чуо у причама, зато колико знам таквих формациjа по религиозном принципу коjе би се бориле против Црвене армиjе на страни фашиста код нас ниjе било. Не могу да оправдавам оне коjи су сарађивали за време Великог отаџбинског рата са фашистима. Постоjи зло коjе jе било предато анатеми не само од стране Совjетске државе, већ и од стране других земаља и саме Немачке. Данас, сматрам, ревизиjа историjе jе врло опасна. Зло остаjе зло без обзира на било коjе промене и прелазе у други историjски период. Издаjник не сме да се прави патриотом, то прети врло опасним компликациjама по људске односе, чак оне коjи припадаjу истом етносу.

Поштовани Шафиг-хаџи, ипак, Немци су вероватно покушавали некако да привуку на своjу страну локално становништво на Северном Кавказу. Ако говоримо на примеру ваше републике:

На териториjи Кабардино-Балкариjе немачке трупе су боравиле кратко, лаи ипак оне су покушале да преко муслиманских религиозних посленика привуку становништво на своjу страну, да освоjе одређену симпатиjу. Пре свега, када су немачке трупе дошле на териториjу Кабардино-Балкариjе, оне су отвориле џамиjе, обjавиле да свако ко се обучи своjоj религиjи добиће помоћ да се шклуjе у Турскоj, како би тамо стекао одговарjуће образовање, а затим се вратио да ради у своjоj сфери.

Један од религиозних посленика н атериториjи Кабрдино-Балкариjе мал те не од 17 година, био jе моj деда Хабас Пшехачов. Образовање jе стекао jош пре Октобарске револуциjе, и када су фашистички окупатори дошли на нашу териториjу, радио jе као имам у свом селу. Деда ниjе био репресиран, ниjе подвргаван мучењу. Рекли су му да му jе пут за стицање религиозног образовања отворен и постоjи могућност да оде у Турску. Али он jе одбио. И у томе постоjи одређена заслуга маjке Хабаса Пшехачова.

Када jоj се обратио по благослов и савет, обична сељанка му jе посаветовала да не напушта своjу домовину. Она jе предвидела да оваj неприjатељ неће дуго остати, да jе боље да остане у родном селу и да помаже становницима. И у ствари, причаjу да када су руководиоца локалне комунистичке ћелиjе почели да гоне Немци, деда га jе сакрио у свом подруму и спасао га од сигурне погибиjе. Мда могу да кажем да за време револуциjе Хабас Пшехачов jе три пута био хапшен, али Свевишњи му jе одредио да преживи. Без обзира на све те тешкоће коjе jе преживео 20-их година, он ниjе био озлоjеђен, ниjе изгубио веру у људе, ниjе променио донос према Домовини, он jе примио комунизам као историjску поjаву. Дуго сам имао среће да учим од деде. Он jе учио добру, човекољубљу, подстицао на патриотизам. Као што видите, он jе остао веран дугу према домовини и завичаjу – Отаџбини и свом селу у Кабардино-Балкариjи.

 

Извор: ГЛАС РУСИЈЕ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top